Борис Беговић: Правно уређење послова државне безбедности социјалистичке Југославије

Борис Беговић полази од хипотезе да су послови државне безбедности социјалистичке Југославије уређени по узору на службе безбедности прве земље социјализма, при чему је циљ био не само заштита безбедности државе у ужем смислу речи, него заштита поретка који се заснивао на монополу комунистичке партије на власт. Друга хипотеза, која се наслања на прву, јесте да су послови државне безбедности социјалистичке Југославије били недовољно законски регулисани и да је то било препуштено подзаконским прописима. Прву хипотезу потврђују историјске чињенице о начину распада једне и друге земље, као и о улози тела задужених за државну безбедност у томе. Преглед закона и доступних подзаконских прописа показује да се први закони посвећени пословима државне безбедности доносе тек у другој половини 1966. године, после промене политичких прилика у погледу положаја тела задужених за државну безбедност. Тада се и успоставља законска основа за формалну екстерну контролу обављања послова државне безбедности. Ти закони, међутим, нису понудили прецизно дефинисана права и обавезе званичника задужених за послове државне безбедности, већ је то препуштено подзаконским прописима, који су по правилу били строго поверљиви, што потврђује другу хипотезу. Анализа доступних подзаконских прописа показала је да су права званичника који су се бавили пословима државне безбедности била веома широко дефинисана, а њихове обавезе готово да уопште нису биле дефинисане, на пример, према онима који су предмет поступања, али су веома јасно одређене према телу задуженом за послове државне безбедности. Анализа релевантних прописа показала је како је легитимност, схваћена као оправданост, у пословима државне безбедности социјалистичке Југославије била далеко изнад легалности, то јест усклађености обављања тих послова са правним прописима, закључује Беговић.

Уредница циклуса Тања Мијовић.