Композитор месеца – Јохан Свендсен

Његово име се често помиње заједно са Едвардом Григом, будући да су ова два аутора обележила доба националног романтизма у Норвешкој. Премда су се један другом дивили и поштовали током целог живота, њихов композиторски стилови су били комплементарни, али не и слични. Григ је, наиме, у једном писму из 1882. истакао да Свендсен има све оно што он нема, а то је првенствено осећај за оркестар и велике класичне форме. У својој критици Свендсеновог концерта из 1867. године, Григ је навео да је тада изведени Капричо био без јасно дефинисане форме. Свендсен је на то одговорио да је дело компоновао пре студија у Лајпцигу, наводећи између осталог да се „неко не може увек придржавати старих форми, уколико жели да представи нове идеје”.

Овај аутор целокупни камерни опус написао је током студија у Лајпцигу, иако се ова дела не доживљавају као његова студентска остварења. Гудачки квартет, који датира из 1865. године, доживео је огроман успех на премијери. Почетни Алегро за своју главну тему има живахни, синкопирани мотив, који премда није из норвешког фолклора, садржи нордијски призвук. И у наредним ставовима Свендсен је посезао за квазифолклорним темама, а претпоставља се да је у трећем ставу користио традиционални морнарски плес. Занимљиво је да је у завршном ставу користио мотиве из мађарског плеса, који је спојио са лирском, сањивом мелодијом.

У другом делу емисије, пратићете његов Гудачки октет у А дуру опус 3, компонован 1866. године. Као и квартет, и ово дело је на премијери доживело огроман успех и позитивне критике због изразите мелодичиности, смелих хармонија и ритмичке иновативности. Сведсен је тада добио и прву награду Лајпцишког конзерваторијума, а убрзо је и позната издавачка кућа Брајткопф унд Хертел одлучила да објави овај октет, што је тада био велики успех за једног студента конзерваторијума.

Ауторка Јелена Дамјановић