Барокни Божић

У другој од пет емисија циклуса под називом „Барокни Божић”, емитоваћемо најпре божићну кантату под називом Пророчанство мира Антонија Калдаре. У периоду од 1676. до 1740. године, једна од специфичности божићних празника у Италији, била је извођење кантата на Бадње вече у папској Апостолској палати. Сваке године, други композитор, обично са намештењем у Риму, писао је музику за ову прилику. Тако би се, након вечерње службе, папа заједно са својим гостима повукао на вечеру, током које су најистакнутији чланови папског хора изводили нову кантату. Године 1712, Антонио Калдара, који се налазио у Риму у служби принца Франческа Марије Русполија као капелмајстор, компоновао је божићну кантату за свог патрона. Ово дело је изведено у Русполијевој палати Бонели, писано је на већ познати либрето Паола Ђинија из 1703, који је послужио за кантату изведену и у Апостолској палати. Готово деценију касније, коришћење истог текста представљало је промишљен акт Русполија, са циљем да поправи одавно нарушени однос између Папе Климента XI и цара Светог римског царства, Карла VI. Текст кантате, поред политичке позадине, усредсређује се на истинску човекову жељу за миром након рата, до којег се може доћи само након покајања човечанства за недела која су почињена. Док правда неумољиво захтева казну, божја љубав пружа утеху и наду људима рођењем Исуса Христа. Калдара се својим музичким писмом и третманом ансамбла фокусирао на дочаравање различитих карактера и емоционалних стања. 

Након Калдариног остварења, уследиће божићна кантата Алесандра Скарлатија, под називом Пасторална кантата за рођење Господа нашег Исуса Христа. Либрето је написао Антонио Отобони и говори о Витлејемској звезди, посети мудраца и Исусовом рођењу. Започиње речитативом у којем се приповеда о божићном чуду, и завршава сичилијаном која носи поруку о миру.

Дела изводе Марли Сабо и Гертрауд Штокласа, сопрани, Ингеборг Рус, контраалт, Георг Јелден, баритон и Виртембершки камерни оркестар из Хајлброна под уметничким руковдством Рудолфа Еверхарта. 

Ауторка: Саша Тошковић.