Имагинарни пејзажи

Бил Симен је уметник који је најпознатији по својим мултимедијалним радовима, а његов особени приступ је пре свега везан за личне стилизације и лирске интерпретације ритмова свакодневице, било да су они односе на пејзаже, архитектуру, објекте у домаћинству. Рођен 1956. године, овај уметник је предавао видео и компјутерску графику на Школи за дизајн Роуд Ајленда, односно на Институту за технологију Масачусетса, познатом MIT-у. Његови радови су представљени на бројним фестивалима везаним за видео и филмску уметност, између осталих и на фестивалу у Сан Себастијану и на Берлиналу. У својим делима често спаја речи, колаже, музику и видео снимљен на супер осмици, који даље подвргава разним техникама монтаже.

У последње време, често сарађује са музичарима на колаборативним пројектима у којима се спајају Симанове импровизације на клавиру, са суптилним електронским и акустичким интервенцијама других стваралаца. Цењени електроничар Стивен Витиело и Бил Симен су се познавали из окружења Електроник Артс Интермикса – непрофитне организације посвећене продукцији, дистрибуцији, излагању и чувању медијске уметности. Витиела је посебно заинтересовало на који начин је Симен користио „дигитални дилеј” произвођача Делталаба, из 1985. године, који је омогућавао да се направе лупови од једне секунде који су се могли убацивати на одређена места.

У центру албума The Clear Distance се налази управо могућност савремених дигиталних алата за обраду звука, који не само способност дилеја и интерполације, већ и сталне размене, онога што Бил Симен назива „дигиталним волејем” између два уметника која сарађују. На тај начин, раздаљина, односно одстојање се стално задржава, али се њихов заједнички пут непрекидно помера, увођењем нових материјала који се обрађују и међусобно измењују. У нумерама које су пред нама, чује се не само звук клавира изведен из библиотеке пијанистичких звукова Била Симена, већ и деонице које је уплела виолончелисткиња Моли Берг, конкретни звуци, као и деонице одсвиране на Yamaha DX7, као и аналогним синтисајзерима. Резултат овог дигиталног пин-понга између Симена и Витиела је изненађујуће опуштајућа, медитативна и инхеретно лирична музика, која остаје у сваком тренутку високо апстрактна и самосвојна. Она заокупља слушаочеву пажњу, већ првим звуцима и уводи га у један другачији временско-акустички простор, у многоме и због успелог завршног микса који је начинио Лоренс Инглиш.

Уредница Ксенија Стевановић