Драган Проле: Мултикултуралност Александра Тишме (1)

Будући да скептицизам и толеранција сачињавају идејно језгро мултикултурног става, Драган Проле сматра да ничеански елементи Тишмине књижевности значајно осветљавају и његов однос према феномену мултикултуралности. На првом нивоу сродности аутор препознаје преузимање појединих мотива из Заратустре; на пример, у Употреби човека уочава се поистовећивање Новосађана са оним што Фридрих Ниче назива „последњи човек”, односно са онима „што су најдостојнији презирања”. Наиме, Тишмин Нови Сад је туробно место насељено људима који имају осећаја једино за материјалне вредности, што је аналогно Ничеовој критици начина живота и вредносног нихилизма његових савременика. Други ниво сродности тиче се односа према нацији, односно релације појединца и заједнице. Тишма се није попут Ничеа одрекао држављанства, нити је живео као апатрид, али се одрекао чврстих припадности. Основно животно уверење и носилац свега у шта је веровао и до чега му је стало, билo je везанo за противљење квалификовању појединца на основу подразумеваних општих особина заједнице којој припада. Што се трећег нивоа сродности са Заратустром тиче, оно ничеанско у Тишминој књижевности препознаје се, пре свега, у рафинираном осећају за друге, у несвакидашњој толеранцији иза које се крије идеја да не постоји једна истина, него их је мноштво и све оне зависе од животних перспектива. Отуда је Александар Тишма већ као младић сањао о „јеванђељу скептицизма”, јер суверени власник једне истине нема због чега да сумња, његове су одлуке неумољиве и беспоговорне, код њега нема пуно промишљања од свести до чина, пише Проле.

Читао је Александар Божовић.
Уредници емисија Тања Мијовић и Иван Миленковић.