Мајстори барока – Јохан Филип Кригер

Рођен 1649. године у Нирнбергу, Јохан Филип Кригер је своје основно музичко образовање стекао у родном граду, код Јохана Дрешела бившег ученика Јохана Јакоба Фробергера, код кога је учио да свира на инструментима са диркама, као и Габријела Шица, који га је подучавао умећу музицирања на гудачким инструментима. О његовом таленту сведоче и записи да је „тако брзо напредовао у својим часовима чембала и оргуља, да је већ са 9 година задивио публику својом интерпретацијом; штавише, могао је да одсвира било коју мелодију која му се певала, као и да изведе своје добро компоноване арије”. Са шеснаест година Кригер је отишао у Копенхаген, како би се наредних пет година посветио усавршавању у области компоновања, код дворског музичара Јоханеса Шредера. Након тога, записи о његовим музичким активностима у наредним годинама постају непотпуни. Сматра се да се вратио у Нирнберг, а да је потом 1673. године отишао у Бајројт, где је радио на двору, прво као оргуљаш, а потом и као капелмајстор. У јеку рата између Немачке и Француске, Кригеру је дозвољено да отпутује у Италију на усавршавање, где је провео две године, на релацији Венеција–Рим. На том путу упознао је италијанске мајсторе који су утицали на обликовање његовог музичког језика, попут Ђакома Карисимија, Ђованија Легренција и Бернарда Пасквинија. Након повратка у Немачку, кратко је боравио у Бајројту и Франкфурту, да би трајно намештење добио на двору у Халеу. Када је војвода Август умро, 1680. године, његов наследник преселио је двор у Вајсенфелс, а Кригер је у његовој служби остао као капелмајстор све до своје смрти, 1725. године. 

Током свог последњег ангажмана у Вајсенфелсу, као капелмајстор је успео да значајно подигне ниво дворске музике, истовремено се посвећујући и класификацији сопствених остварења. Кригеров опус био је јако обиман, али је нажалост највећи део рукописа током времена изгубљен. Претпоставља се да је написао преко две хиљаде црквених кантата, тринаест опера, велики број кончерта гроса и свита, као и два опуса трио соната. 

Трио сонате за две виолине и басо континуо које су обједињене у опусу број 2, а које емитујемо у емисији, настале су 1688. године. Ова збирка представља репрезентативан пример музичких утицаја које је Кригер асимиловао на својим путовањима, а потом их инкорпорирао у своја дела. Тако се утицај музичког стваралаштва северне Немачке огледа у инструментацији, док се италијански елементи могу уочити у виртуозном начину третирања деоница виолине. Мелодијске линије су врло развијене, ритам је комплексан, а басо континуо активно учествује у музичком току и премашује оквире пратње. 

Ауторка: Саша Тошковић