Герда Блес: Ми смо светлост (5)

Други роман Герде Блес Ми смо светлост, из 2020. године, не само да је добио једну од најпрестижнијих европских награда за књижевност, већ је ову холандску списатељицу сместио у сам врх савремене европске књижевности. Ми смо светлост роман је који директно урања у садашњост, али на начин који је и више него необичан. Бића која причају разне приче – а то су приче из свакодневног живота – говоре као људи, добрим се делом и понашају као људи, једино што нису људи, а шта су (или ко су) – па, то не знају ни она сама. Та се бића налазе свуда, па, самим тим, и у храни. Зато треће поглавље романа и почиње речима: „Ми смо хлеб насушни”, једино што у свету тих бића то није метафора, него стварност. Једући хлеб људи једу и та невидљива бића, а онда, та бића, коментаришу како то изгледа кад их људи једу (са све подробним опискма језика, ждрела, врата). Или су, рецимо, место злочина, па говоре о томе шта је место злочина видело и доживело. Та промена перспективе доводи и допромене језика, те је све што се догађа у роману Герде Блес истовремено и познати и ишчашено. Познато је јер знамо језик. Ишчашено је јер језик долази из перспективе за коју нисмо ни знали да постоји.

Заправо – када се присетимо историје књижевности – ова невидљива бића из романа Герде Блес подсећају на славне Фаме и Хронопије Хулија Кортасара. Нико, наравно, не зна ни шта су ни ко су Фаме и Хронопије, нико не зна како оне изгледају, нити где и како живе (ако уопште живе), али оне говоре као људи, тугују као људи, заљубљују се иодљубљују, или се попут људи радују. Фаме и Хронопије врло прецизно описују стварност, знају о чему говоре, чак примећују много више од људи, али свеједно остају без материјалне супстанције и једино што о њима знамо јесте да говоре као људи.

Пратећи животе (да ли је реч о живим бићима?) тих бића која за себе тврде да су светлост, ноћ, место злочина или да живе у храни, сусрећемо се, заправо, са људима и њиховом природом, а Герда Блес, вешто и занимљиво, упечатљиво развија своје приче уопштавајући их управо у оној мери у којој књижевност то може да поднесе. Јер, од појединачног доћи до општег, а да се ни у једном тренутку из књижевности не укорачи у филозофију, умеће је којим је холандска списатељица јако добро овладала.

Књигу Герде Блес објавиће издавачке куће Трећи трг и Сребрно дрво из Београда.

С холандског превела Бојана Будимир
Чита Душица Мијатовић
Уредник Иван Миленковић