Теоријски профили

Пол Пресијадо: Ја сам то чудовиште које вам се обраћа (2)

У овом седмичном циклусу, који ће бити на програму од понедељка, 6. новембра, до петка, 10. новембра, можете пратити једну од најконтроверзнијих критика савремене епистемологије полних разлика у хуманистичким дисциплинама.

Крајем 2019, филозоф и теоретичар Пол Пресијадо наступио је пред скупом од неколико хиљада психоаналитичара током међународних дана Школе фројдовског усмерења (Ecole de la Cause Freudienne) у Паризу. Суочавајући се са припадницима професије која је донедавно његов идентитет трансексуалног мушкарца дијагностиковала као „менталну болест”, односно „родну дисфорију”, упоредио је своју позицију са ситуацијом у којој се нашао мајмун Црвени Пера из познате Кафкине приповетке „Извештај академији”, који се, научивши људски језик, обратио ученим главама свога времена. Испоставило се, наиме, да мајмун своје бекство из циркуса и својеврсно „очовечење” није сматрао чином еманципације, већ само преласком „из једног кавеза у други”, тј. из кавеза са гвозденим решеткама у „кавез људске субјективности”. Управо из позиције заточеника једног таквог, „мутантског” кавеза, „монструм” Пресијадо излаже оштрој критици целокупно здање психоанализе, при чему није у питању указивање на хомофобију или трансфобију њених амблематичних фигура, попут Фројда и Лакана, већ намера да се покаже њено саучесништво са идеологијом полне разлике, која датира из колонијалне ере, а коју је време, према његовом мишљењу, учинило застарелом. Отуда Пресијадо позива на дубоку трансформацију психијатријских и психоаналитичких дискурса и пракси: у годинама које долазе, сматра овај аутор, мораћемо заједничким снагама да развијемо нову епистемологију, која ће бити способна да објасни мноштво облика живих бића без свођења њиховох тела на бинарни модел, и која неће наставити да репродукује и легитимише хетеропатријархално и колонијално насиље.

Пресијадове тезе изазвале су, наравно, „земљотрес” у публици и покренуле бројне контроверзе у психоаналитичким удружењима, што је аутору био повод да своје прекинуто излагање публикује 2020. године у интегралној верзији, као књигу чији је издавач у Француској била издавачка кућа „Грасе” (Grasset), а коју ће, у преводу на српски Сузане Бојовић, ускоро објавити Факултет за медије и комуникације из Београда.

Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић