Музика вива – 69. Међународни Рострум композитора

Селекцију Данске представљала је Лине Ћорнхој са композицијом Ор, која је посвећена њеном познатом сународнику, композитору Перу Нергору који је ове године прославио 90. рођендан. Заснована на словима презимена које деле – Ор, ова композиција такође алудира на неспутани, апстракти осећај среће. Написана је за дуо удараљки и оркестар, али Ћорнхојева централну улогу даје клавиру, који ауторка третира перкусивно. За њу, клавир је „савршени” инструмент, без четврттонова, без буке, али га је у овој композицији препарирала, уносећи у корпус инструмента филтере, шрафове, чекиће, како би трансформисала у нешто сасвим ново. Са друге стране, налази се дуо удараљки, које су такође препариране бакарним плочама, а ове солистичке интрументе прати оркестар у чијем материјалу се налазе одјеци Нергорове композиције Окрет.

Селекцију Немачке представљала је Марта Ђентилучи. Студије соло певања завршила је у Перуђи, уз студије енглеске и немачке књижевности, а потом је стекла диплому мастера у области композиције, на Универзитету за музику и извођачке уместности у Штутгарту, у класи Марка Стропе. Након двогодишњег курса компјутерске музике у Иркаму, стекла је и докторат на Универзитету Харвард, учећи са Хајом Черновин и Хансом Тучкуом. У својој композицији На песме Ђентилучијева демонстрира свој јединствен приступ поезији – она користи фрагменте строфа песме Удах бадема Елисе Бјађини, које рекомбинује, стварајући сасвим нов редослед. Овај нови текст, Ђентилучи доживљава као „сећање на оригиналну песму” која је и сама заснована на цитатима дела Паула Целана у преводу Осипа Мандељштама. На тај начин метатекст Елизе Бијађини, постаје мета-метатекст Марте Ђентилучи, а енергију речи потом ова италијанска композиторка преводи у музику.

Селекцију Аргентине представљале су две ауторке – Хулијета Шевах и Анабела Енрике.

Хулијета Шевах је студије завршила у класи Алехандра Иглесијаса Росија у Буенос Ајресу, а данас је активна у Етномузиколошком центру Националног универзитета као и у Оркестру староседелачких инструмената, специјализована за свирање на дувачким инструментима. Композиција са којом се представила у Хагу носи назив Све је летело у нашој земљи а заснована је на стиховима Пабла Неруде. У њој, она описује носталгију за неким митским временом, за изгубљеним рајем и супротставља је данашњим животним околностима. Тензија која постоји између човека и полиса, између дуланости које у себи садржи живот у граду – са једне стране заштићен, са друге деперсонализован и духовни јаз који у нама овакво стање изазива, теме су којима се бави Хулијета Шевах.

Последње дело које ћете чути у овом циклусу је Божанска сувереност усамљености душе Анабеле Енрике. Ова уметница је рођена 1982. године, а поред студија композиције и грегоријанског певања, бави се и проучавањем предколумбијских инструмената од глине. У овом делу она је спојила сва своја интересовања – од средњовековног виђења односа науке и уметности, формулисаном у Тривијуму и квадријуму, преко космологије домородачких култура Јужне и Централне Америке, па до нових изражајних могућности које је са собом донела „конкретна музика” Пјера Шефера. Резултат је једно атмосферично дело, које се одвија у континуираном крешенду, а завршава наступом оргуља, као амблематичним звуком католичке богослужбене праксе.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић