Годишњица Вигмор хола – Реситал Асмик Григоријан

Ова дворана је своја врата публици отворила крајем маја 1901. године, тада под називом Бехштајн хол, према имену произвођача клавира који је желео да искористи савршену акустику овог простора како би промовисао своје инструменте. Али изузетна акустика је ускоро привукла и певаче, те и данас представља један од омиљених простора за интерпретацију вокалног репертоара. Вечерас ћете слушати снимак наступа литванске сопранисткиње Асмик Григоријан и њеног сарадника, пијанисте Лукаса Гениушаса одржаног 26. маја, када су представили програм ослоњен на радове аутора из 19. и прве половине 20. века.

Први део концерта био је посвећен вокалним остварењима у којима фокус није на тексту, већ на вокалној виртуозности певача. Како је то навео Ијан Скели, водитељ радија BBC 3 и официјелни водитељ овог програма, у првом делу вечери, Асмик Григоријан „је певала, али са не тако пуно речи” изводећи вокализе Мориса Равела, Габријела Фореа, Рејналда Хана, Оливијеа Месијана и Сергеја Рахмањинова.

У другом делу ове концертне вечери, уследио је вероватно најпознатији вокални циклус Рихарда Штрауса – његове Четири последње песме, али сада у клавирској верзији. Иако је сам Штраус током живота био нераскидиво везан за клавир и бројне композиције најпре скицирао на овом инструменту, а потом оркестрирао, Четири последње песме је конципирао имајући на уму искључиво раскошне боје и специфичне текстуре великог симфонијског оркестра. Четири последње песме су биле задња довршена композиција Рихарда Штрауса, те је прва верзија са клавирском пратњом, настала 1950. године по композиторовој смрти, а начинио ју је немачки диригент и аранжер Макс Волф. Ипак, на снимку који представљамо у емисији, овај аранжман је приредио сам пијаниста, Лукас Гениушас, кога ћете чути као пратњу Асмик Григоријан.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић