Антологија српске музике

Једна од темељних карактеристика дела Лудмиле Фрајт је њено интересовање за звук и звучне могућности људског гласа, пре свега женских гласова, као и високих, резонантних фреквенција које откривамо у објектима попут металних предмета, звона, дечјих играчака, односно у свету комплексног птичјег пева. Такође, у њеним композицијама срећемо и снажан утицај ритуала и трагове традиционалне музике, коју је сакупљала целог живота, између осталог у важној збрици фолклорних музичких инструмената. Ова ауторка рођена у Београду 1919. године у музичкој породици чешког порекла, током своје каријере, поред бројних важних функција које је заузимала у музичком животу бивше Југославије, успоставила се из данашње перспективе, као једна од најсмелијих ауторских личности поратне музике. Лудмила Фрајт је била прва композиторка електронске музике у историји српске и југословенске музике, али се тиме њени пробоји не завршавају. Такође, прва је жена која је завршила студије композиције на Музичкој академији у Београду 1946. године, а била је прва композиторка филмске музике у нас. У својим делима Фрајтова ствара суптилни звучни универзум, лирски и интиман, окренут према истраживању тембра и отворен за формални експеримент. У том погледу ауторка се није либила јасног модернистичког проседеа, користећи неке од техника присутних у европској послератној аванагарди попут алеаторике, мултимедијалних захвата и електроакустичких истраживања.

Дело Тужбалица за женски хор из 1973. године  настала је у доба када је Фрајтова проучавала аутохтоне народне обичаје и музички фолклор, како то наводи музиколошкиња Ивана Медић. Сублимирајући своја сећања и евоцирајући народни ритуал, композиторка дело базира на коришћењу узвика и јаука, као и појединих реченица преузетих из народних тужбалица. Како то примећује Ивана Медић ауторка је "као основну мотивску грађу користила мелодијски ембрион од мале и велике секунде, карактеистичан за најстарије слојеве фолклорног певања… а у вертикали, овај мотив остварује густи покретни кластерски звук изузетне експреистивности". Композиција Тужбалица поседује лучну структуру, од почетног брујања, преко полифоних наслојавања деоница, све до "драматског климакса у коме остаје само парландо женских гласова и потресни крик бола", да би ток поново стигао до почетног брујања и тишине.

Уредница: Ксенија Стевановић