Савремена српска музика

Иван Вукосављевић је рођен 1986. године, а после студија композиције на Факултету музичке уметности у Београду, отишао је 2014. године на Краљевски конзерваторијум у Хагу, где и данас живи и ради. У свом опусу овај аутор се обраћа различитим жанровима – од солистичке музике до композиција за ансамбл, са посебним фокусом на коришћење различитог озвучавања инструмената, неуобичајене свирачке технике, импровизацију, комбинацију западних и незападних инструмената, употребу звука електричне гитаре и електронике. У том погледу може се рећи да је Вукосављевић заинтересован за физикалност и материјалност звука и да је посебно вешт у вајању дугих звучних форми, у којима долази до изражаја скулптуралност соничне масе и осећај за саодношење просторне, временске и перформативне димензије музичке уметности.

На албуму Slow Roads налази се осам композиција које је Вукосављевић написао између 2019. и 2022. године за соло оргуље са средњетонским штимовањем са четвртинском комом, што је био најрапростањенији начин штимовања у XVI и XVII веку. Ово је повезано са чињеницом да су композиције намењене и снимљене на пет различитих историјских инструмената који су направљени у овом периоду, а налазе се у средњовековним црквама лоцираним на северу Холандије. Такође, композиције су написане у немензуралној нотацији, налик пракси која се неговала у француској чембалистичкој школи XVII века, тако да су само ритмичке вредности и контуре фраза биле на располагању извођачима за даљу разраду. У пројекту су учествовали оргуљаши Тинеке Стенбринк, оснивачица ансамбла за рану музику Холанд барок, Франческа Ајоса, Јан Хаге и Лизе Морисон.

Композиције које ћете чути у емисији показују Вукосављевићеву тенденцију ка музици као медитативном, готово ритуалистичком, процесу, сведочећи и о дубоком препознавању, емотивном, духовном и интелектуалном, које је наш аутор осетио спрам старих оргуља и њихове историје. Такође, Вукосављевић је на свој начин желео да укаже на дуготрајност оргуља, на акумулацију историјског времена које оне поседују, на спону коју ови инструменти стварају директно и непосредно између музике прошлости, садашњости и неке још недосањане будућности.

Уредница Ксенија Стевановић