Мајстори барока

Најпре ћете слушати Магнификат Јохана Себастијана Баха, који је настао непосредно по почетку композиторовг службовања на месту капелмајстора у цркви Светог Томе у Лајпцигу 1723. године. Магнификат је био саставни део недељних богослужења у верзији на немачком језику, док се на латинском изводио за време великих празника. У основи, Магнификат је маријанска химна, у којој после Благовести, Богородица слави снагу и доброту Бога и божанског провиђења. Ово вокално-инструментално дело данас поседује две верзије – оригиналну написану у Ес-дуру и верзију у Де-дуру коју је композитор начинио десет година касније. Тада је променио оркестрацију неких делова, избацивши четири божићне химне које су красиле првобитни Магнификат, док је транспозиција за полустепен наниже учињена како би се олакшало извођење на трубама. Ова друга верзија данас је једно од најпопуларнијих Бахових дела.

Након тога следи Те Деум Јана Дисмаса Зеленке, настао 1724. Године. Написан је за солисте, хор и оркестар који поред гудачких инструмената укључује и обое, трубе и тимпане. Имајући у виду обим и монументалност ове партитуре, сматра се да је дело настало поводом рођења принцезе Марије Јозефе од Саксоније. Те Деум је једно од најрепрезентативнијих дела у Зеленкином опусу, коме се дивио и сам Јохан Себастијан Бах. Мајсторско музичко писмо чешког аутора одликује се иновативношћу, напуштању ригидних структура, као и ведрином и полетношћу, који ипак почивају на сложеном третману контрапунктских линија и самосвојној ритмичкој прегнантности.

Ауторка: Саша Тошковић