Читај ми!

Музеј звука – Мисе Филипа Рожијеа

Рожије је био један у низу фламанских композитора који су радили на шпанском двору током 16. века. У Мадрид је дошао као дечак 1572. године, на позив капелмајстора Филипа II, који је Рожијеа ангажовао да пева у хору. Током наредне деценије, лагано је напредовао у хијерархији дворске музичке капеле, те је 1586. године, након смрти Жоржа де ла Ела преузео управљање музиком на шпанском двору.

Иако је Рожије био веома плодан аутор, највећи део његовог опуса није сачуван. Наиме, велики број композиција нестао је у пожару који је након земљотреса 1755. године захватио библиотеку Жоаоа IV у Лисабону, где су манискрипти били похрањени. Рукописи духовних дела који су преживели ову трагедију, као и копије које су касније пронађене чак и у удаљеном Мексику, откривају да је Рожије био велики мајстор фламанског стила који су утемељили Клеменс нон Папа и Никола Гомбер. Његова световна остварења, са друге стране, указују да је овај композитор био и иноватор, будући да обилна употреба синкопа у његовим делима најављује радове наредне генерације аутора, попут Матеа Ромера и Габријела Дијаза Бесона, који су највероватније били Рожијеови ученици или поклоници.

Рожије је умро 1596. године, са само 37 година, али о његовом угледу и утицају сведочи стих Лопеа де Веге који је у својој поеми Аполонов ловор написао „Рожије, част, слава и светлост Фландрије, оставио је овај свет у цвету свог генија, одузимајући нам нашег слатког Орфеја”.

У емисији ћете чути мису Inclita stirps Jesse, засновану на истоименом мотету Клеменса нон Папе, као и мису Philippus Secundus Rex Hispaniae, у којој композитор, за разлику од претходног дела није користио постојећи мелодијски материјал. Миса је овог пута заснована на тоновима изведеним из солмизацијских слогова који одговарају имену шпанског суверена. Ову технику, познату као сођето кавато, први пут је применио Жоскен Де Пре у својој миси Hercules Dux Ferrariae, посвећеној Војводи Ерколеу д’Естеу, компонованој последњих деценија 15. века. Рожије тему изведену из краљевског имена користи као кантус фирмус, понављајући је чак 29 пута током дела, у дугачким нотним вредностима у тенорској деоници.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом