Музика вива – 69. Међународни Рострум композитора

На почетку емисије чућете „Кредо” летонског аутора Андриса Дзенитиса. Познат по својим експресивним, романтичним, али и контемплативним делима, Дзенитис је већ стекао углед на европској савременој сцени, редовним присуством на неким од најзначајнијих фестивала као што су Варшавска јесен, Мерц-музик и други. Три пута је освајао најзначајније летонско признање у области музике – Велику летонску музичку награду и то 2006, 2014. и 2022. године. У Хагу, Дзенитис се представио са композицијом „Кредо”, за хор и оркстар, у којој се блистави гласови спајају са прегнантним гудачима, стварајући слушљиво и емоционално упечатљиво дело. Као један од важних делова литургије, овај музички став представља изјаву вере у Бога, али га Дзенитис посматра апстрактније, као афирмацију нашег постојања и реалности која нас окружује.

Млада летонска ауторка Алисе Ранцане, такмичила у категорији аутора до 30 година са композицијом „Арс Магна”. Ова уметница је пре две године завршила студије на Летонској музичкој академији, да бу се потом усавршавала на Краљевском колеџу за музику у Стокхолму. Иако је до сада компоновала и већи број камерних дела и примењену музику, Алисе Ранцане је пре свега окренута електронском звуку и експериментима са спацијализацијом звука. И дело са којим се преставила у Хагу, написано је за глас и електронику, а назив, „Арс Магна” потиче из списа средњовековног филозофа, мистичара и песника Рамона Љуља. Његова тежња да алгоритмима изрази основне постулате хришћанске филозофије, довела је до тога да се он данас сматра једним од зачетника „теорије израчунљивости” на којој су засновани данашњи савремени рачунари. У својој композицији, Алисе Ранцане користи алгоритме како би испитала истинитост одређених тврдњи, а поред овог текста, у делу се појављују и стихови мадригала „Лепото, од кад си отишла” Карла Ђезуалда да Венозе.

Селекцију Норвешке у категорији аутора до 30 година представљао је лапонски аутор Андреас Гундерсен са композицијом „Изнад”. Гундерсен је Норвешкој академији за музику дипломирао најпре на клавирском одсеку, да би потом завршио и студије композиције. Данас ради пре свега као студијски продуцент и то најразличитијим жанровима, укључујући фолк и поп. Као композитор, овај аутор проналази инспирацију у модернистичким делима из прве половине XX века, остварењима компонованим применом серијалне технике, ако и звуком који су стварали представници француске спектралистичке школе. Гундерсеново остварење која је изведено у Хагу, инспирисано је ставралаштвом Јона Персена, првог лапонског композитора савремене музике и његовом опером „Под крстом и круном”. Како и наслов Гундерсенове композиције сугерише, он прави омаж овом композитору, симболично дочаравајући његову тежњу да се издигне изнад свих препрека и изазова – политичких, личних и музичких.

„Неуравнотежене приче” Ојвинда Меланда, који је представљао Норвешку у генералној категорији, испуњене су чудним ритмовима и изненадним променама темпа, што код слушаоца изазива готово физички осећај нестабилности. Теме се изненада појављују, усмеравајући развој у неком новом смеру, препознатљиви звуци се проналазе у неочекиваном окружењу и понашају на чудан начин, попут глумаца који нису научили правила и конвенције свог заната. Ипак, резултат оваквог процеса је необична, али истовремено и интригантна нова музика. Ово дело у том смислу представља логичан наставак досадашњих Меландових истраживања, у којима он покушава да у свакој композицији створи једиствен музички свет које красе себи својствена правила.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић