Мајстори барока – Георг Муфат

Композитор и оргуљаш Георг Муфат рођен је 1653. године у граду Межев, у Савоји. Између десете и шеснаесте године боравио је у Алзасу, а потом у Паризу, где је учио композицију од Жан-Батиста Лилија и свирао у његовом ансамблу. По повратку у Алзас, Муфат је студирао на језуитском колеџу, да би након што је рат постао неизбежан, отишао у Беч, где је завршио школовање. На бечком двору нашао је покровитеља у цару Леополду Првом, али никада није добио званично именовање. Потом га је 1677. пут одвео у Праг, да би наредне године преузео дужност оргуљаша и камерног музичара на двору принца-архиепископа Макса Гандолфа фон Киенбурга у Салцбургу. Осамдесетих година 17.века Муфат је отишао у Рим како би усавршио свирање оргуља под менторством Бернарда Пасквинија, једног од највећих чембалиста и оргуљаша свог времена у Европи. Тамо је упознао Арканђела Корелија, чија је музика знатно утицала на његово стваралаштво. Године 1690, добио је намештење капелмајстора на двору бискупа у Пасауу, где је и остао све до своје смрти, 1702. године. 

Збирка Армонико трибуто представља репрезентативан пример музичких утицаја које је Муфат асимиловао на својим путовањима, а потом их пренео у свој композициони стил. Написана је 1682. године и састоји се од пет соната, које припадају раном периоду развоју кончерта гроса. Иако су дефинисане као „камерне сонате погодне за неколико или више инструмената”, ова остварења заснована су на принципу смењивања различитих инструменталних група. Немају јасно дефинисану формалну шему, те број ставова варира између 5 и 7, у оквиру којих је Муфат комбиновао елементе сонате да кијеза и сонате да камера, на начин на који је то радио Арканђело Корели у својим концертима. Све сонате одликују се хармонском једноставношћу, прозрачним мелодијама и јасним фразама.

Ауторка: Саша Тошковић