Светске музичке позорнице

Шостаковичев Први виолински концерт из 1948. године је, због репресивне климе која је тада била на снази у Совјетском Савезу, био обавијен велом тајни читавих седам година. Наиме, после Стаљинове смрти композитор се партитури вратио 1955. и посветио је Давиду Ојстраху, који је дело премијерно извео са Лењинградском филхармонијом под управом Јевгенија Мравинског 29. октобра исте године. Како историјски извори наводе, славни виолиниста је на пробама пред премијеру сугерисао Шостаковичу да главну тему четвртог става повери оркестру, а не виолини како је Шостакович првобитно означио у партитури. На тај начин солиста би имао кратак предах пред дугу каденцу која води право у финале. Композитор је прихватио Ојстрахов предлог и у партитуру унео измену. Публика је на премијери Виолински концерт прихватила са великим овацијама. Ојстрах је рекао да је у њему наглашена "дубина Шостаковичевог уметничког израза", док је за улогу виолине рекао да она подсећа на језгровите роле из Шекспирових комада.
Рад на пратитури Концерта за оркестар Барток је започео у својој последњој стваралачкој фази, августа 1943, док је боравио на језеру Саранак у околини Њујорка и завршио га за само осам недеља. Дело је писано по поруџбини његовог пријатеља, диригента Сергеја Кусевицког, који га је премијерно извео са Бостонским симфонијским оркестром 1. децембра 1944. године. Према композиторовим речима, у наслову овог остварења које наликује симфонијским оркестарским делима, сажета је Бартокова основна намера: да третира сваки инструмент у оркестру у концертантном или солистичком маниру.

Уредница Ирина Максимовић Шашић