Теоријски профили

Мерилин Стратерн: Корисно знање (3/4)

„Био би будала свако ко би покушао да покаже бескорисност свега онога што зна, јер не постоји ништа што не би могло да буде корисно уколико под тим подразумевамо употребу знања у људске сврхе” – пише Мерилин Стратерн у тексту предавања одржаног у Британској академији крајем 2005. године.

Ауторка, наравно, не сугерише да би требало да уживамо у откровењу да је очигледно „бескорисно” знање на крају, ипак, „корисно”. Питање које ове категорије постављају заправо би требало да гласи: како процењујемо да су ствари једно или друго, односно корисне или бескорисне? Отуда Мерилин Стратерн настоји да позајми нешто од позитивне интонације која се придаје корисном како би приписала нешто позитивно бескорисном. Антропологији, дисциплини из које ауторка потиче, као и друштвеним и хуманистичким наукама уопше, често се упућује примедба да оне пре стварају проблеме, него што их решавају. Но, сматра Стратернова, то у потпуности одговара предмету њиговог проучавања – друштвима – која су сама по себи „механизми за стварање проблема”, будући да сваки решени проблем у друштвеном животу отвара нове проблеме. Поред тога, без обзира на то каква је актуелна „менаџерска перспектива” на „корисно” знање, истраживачки модел производње знања подразумева да научни рад нужно поседује и властите унутрашње подстицаје, те да се захтеви који се тичу утилитарности, комерцијалне исплативости или друштвене релевантности знања у односу на то појављује као „спољашњи”.

Овај текст, преузет из публикације Proceedings of the British Academy из 2006. године, превела је с енглеског језика Душица Поповић.

Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић