Жене у музици – Ингрид Хеблер

Аустријску пијанисткињу Ингрид Хеблер историја музике памти као једну од истакнутих интерпретаторки дела бечких класичара, посебно Моцартових остварења, али и композиција Франца Шуберта. Музиколози су сложни у ставу да се сензибилитет који је унела у своје интерпретације, елеганција и грациозност, нежан и ненаметљив стил, као и природни осећај за обликовање мелодијских линија могу означити као типично ’бечки’.

Рођена је у Бечу 20. јуна, али се не зна да ли је реч о 1926. или 1929. години. Прве подуке на клавиру добила је од мајке, пијанисткиње Шарлоте Хеблер, а потом се са породицом преселила у Пољску у којој су остали до избијања Другог светског рата. Дошавши у Салцбург, имала је први јавни наступ којим је заинтересовала критичаре и публику, да би убрзо уписала и студије на Моцертеуму, где је стекла диплому и признање као једна од изузетних интерпретаторки Моцартових дела. Након Салцбурга одлази на студије на Музичкој академији у Бечу, а потом специјализацију наставља на конзерваторијумима у Женеви, код Никите Магалова, и у Паризу где је похађала часове код Маргерит Лонг. На пијанистичком такмичењу у Женеви освојила је прве награде 1951. и 1952, а 1954. године и специјално признање на Радијском такмичењу у Минхену. Исте године наступала је као солисткиња са Краљевским филхармонијским оркестром, а, како истичу извори, две године касније у Вигмор холу у Лондону својим музицирањем је очарала публику. Потом је 1957. овенчана наградом Харијет Коен, која јој је отворила врата бројних међународних концертних дворана. Осим наступа у Европи, публика је уживала у њеним интерпретацијама у Америци, Русији, Јапану и Аустралији, а уз солистичке наступе често музицирала и у оквиру камерних састава. Посебно се издваја сарадња са легендарним виолинистом Хенриком Шерингом, са којим је снимила и комплетне циклусе Моцартових и Бетовенових соната за виолину и клавир.

Иако је гостовала на бројним фестивалима у Великој Британији, Холандији и Чешкој, Јапану, Америци, Аустралији и тадашњем Совјетском Савезу, Ингрид Хеблер је у свету музике, још за живота, била посебно позната по својим драгоценим снимцима који су јој донели бројна признања. Њен дискографски опус обухвата све клавирске концерте и сонате Моцарта и Шуберта (од којих је неке снимила и два пута), као и дела Хајдна, Бетовена, Шумана, Шопена и Франка. Музиколози претпостављају да је интимност њеног приступа музицирању више одговарала студију за снимање него концертним дворанама.

На салцбуршком Моцартеуму радила као професорка од 1969, а преминула је 14. маја 2023. године.

Уредница Ирина Максимовић Шашић