Читај ми!

Антологија српске музике

Представљамо композиције Јосипа Калчића, аутора који је припадао модернистичком усмерењу југословенске и српске музике друге половине XX века. У емисији ћете чути његове композиције Концерт за клавир и оркестар, кантату Висина, Четири скице за оркестар и Концертантну музику за виолину, клавир и гудаче.

Калчић је рођен 1912. године у близини Марибора, школовао се на тадашњој Средњој музичкој школи у Љубљани у класама Луцијана Марије Шкерјанца и Славка Остерца, да би се 1936. године уписао на Музичку академију у Загребу, коју је довршио 1940. године код Фрања Дугана и Франа Лотке. По избијању рата његов професор оргуља Фрањо Лучић му је помогао да постане наставник учитељске школе у Крижевцима. У овом месту повезао се са члановима Народноослободилачког покрета, због чега је 1943. године ухапшен, а потом и интерниран у логоре Стара Градишка и Јасеновац. По завршетку рата постао је професор партизанске гимназије у Загребу, а потом и професор гимназије и хоровођа Српског певачког друштва у Темишвару. После разних других дужности на које га је распоређивало министарство просвете и Комитет за науку, 1950. године долази у Радио Београд, где постаје руководилац музичког сектора, односно главни уредник музичког програма све до 1963. године. Обављао је и бројне друге музичко-друштвене функције, попут председника Музичке комисије Југословенске радио-дифузије.

Јосип Калчић се композиторском позиву окренуо релативно касно, шездесетих година, али је одмах започео потрагу за савременим, модернистичким изразом, не плашећи се откривања нових медија, форми и технологија. Калчић је уз Владана Радовановића и Лудмилу Фрајт, био један од пионира музике за траку у нашој средини, створивши неколико иновативних дела у овом пољу.

Публици у бившој Југославији се пре свега представио кантатама Дани у тами - представљеној на Музичком биеналу у Загребу, а такође пажњу јавности је привукао и Концертом за Клавир и оркестар који ћете чути у емисији. Ово дело иако поседује три става прилично је удаљено од традиционално схваћеног солистичког концерта. Клавирска деоница, како то примећује Властимир Перичић, није супротстављена оркестру, већ је уграђена"као облигатни солиста у сложено тонско ткиво особеног колорита".

Јосип Калчић је већину свог живота провео у Београду где је и преминуо 1995. године.


Уредница: Ксенија Стевановић

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом