Жене у музици – Алма Малер

Како то Елизе Калувартс примећује, песме Алме Малер плене својим изузетним осећајем за садржај текста, драмским музичким гестовима, страшћу и сензуалношћу музичкој језика. Притом композициони језик ове композиторке је комплесан, храбар, чак и провокативан, заинтересован за теме светла и таме, усамљености и љубави, интроспекције и емотивне рањивости. Њен невелики опус садржи седамнеаст песама објаедињених у три објављене збирке за њеног живота (Пет песама из 1910, Четири песме из 1915 и Пет песама из 1924), као и три које су пронађене и објављене постхумно.

Већину песама Алма Малер је написала у својој младости и данас се ретко изводе. Познато је да је ова уметница престала активно да се бави компоновањем по ступању у брак са Густавом Малером, те да је због тога њен композиторски опус скроман и остављен по страни њене биографије, која лако поприма готово сензационалистичке размере када се узму у обзир њене везе и бракови са мушкарцима који се сматрају врхунским представницима уметности са краја XIX и почетка XX века.

Алма Малер, на тај начин, постаје нека врста енигме, фаталне жене бечког модернизма, музе и инспирације, а да је истовремено њен сопствени глас често угушен и нечујан. Другим речима, врло ретко се сазнаје ко је уситину Алма Малер и чему је тежила. Покушавајући да проникне у ову енигму, сопран Елизе Калувартс је желела да остави по страни све атрибуте који Алму Малер описују као мистериозну, фасцинантну, контроверзну, па чак и злокобну, токсичну, бечку лепотицу, нудећи убедљиву интерпретацију њених соло песама, испуњених интимношћу, одушевљењем, финим психолошким сенчењима, али и еротским акцентима и дубоком нежношћу.

Алма Малер је рођена 1897. године у Бечу у уметничкој породици – отац Емил Шиндлер је био сликар, а мајка Ана Берген је била мецосопран. Одрасла је у боемским круговима, у којима су се кретали њени родитељи, одгајана је као самосвесна, независна, слободна девојка, склона интелектуалној радозналости и отворена за проналажење нових искустава. У том погледу њене аспирације су биле потпуно другачије од онога што се очекивало од младих жена у тадашњем бечком друштву. Ипак, романтична црта Алме Малер је по свему судећи имала превагу над свим осталима којима је била обдарена. Волела је страсно и предано, пре свих познате и талентоване уметнике, а једна од њених првих љубави у младости је био сликар Густав Климт којем је једном открила да су све песме које је написала посвећене управо њему.

Густава Малера је упознала 1901. године на вечери код Берте Цукерланд, која је држала један од најпрестижнијих бечких салона, а шест недеља касније уследило је данас чувено писмо у којем је Малер обавештава да ако се буду венчали, неће бити места за два композитора под истим кровом. Феминистичка теорија тумачи ове речи као пример гушења женске креативности зарад стављања жене у службу приватне и породичне сфере, далеко од очију јавности. Ипак, однос између Алме и Густава Малера је био комплексан и нимало једнозначан, а обојила га је пре свега смрт њихове петогодишње ћерке Марије. Утучена и депресивна после смрти детета, Алма је започела аферу са архитектом и оснивачем Баухауса, Валтером Гропијусом. Густав Малер је сазнавши за ову везу, зажалио што је раније био тако оштар спрам креативног изражавања своје супруге, те је почео да јој помаже и да је охрабрује да се врати компоновању. Сам је приредио неколико њених песама, те је уз његову помоћ Алма Малер успела да објави једну збирку песама за Малеровог бечког издавача Universal Edition. По Малеровој смрти, наредне године, њен живот поприма другачији ток, често буран и несталан, оличен у вези са сликарем Оскаром Кокошком, браком са Валтером Гропијусом, затим ступања у још један брак, са писцем Францом Верфелом, обојен смрћу још двоје деце, те одласком у Сједињење Америчке Државе, под налетом нацизма. Зато се сматра да је тешко утврдити временски ток компоновања у случају Алме Малер, те да је опус од неких педесет песама које је написала данас сведен на сачуваних седамнаест, које ћете чути у емисији.

Уредница Ксенија Стевановић