Композитор месеца – Фредерик Шопен

На почетку емисије, представићемо одабране песме Фредерика Шопена, које су постхумно објављене као опус 74, а само две песме су публиковане током његовог живота. Све, осим једне, написане су на стихове његових пољских савременика, са којима је и сарађивао, а засноване су махом на пољским народним мелодијама.

Иначе, Шопен је крај 30-их година 19. века проводио у Ноану у централној Француској, где је претежно компоновао, а зими је одлазио у Париз где се бавио педагошким радом и повремено је наступао. Премда је имао бурну везу са књижевницом Жорж Санд, Шопен је у том периоду живео мирним, породичним животом и тада су настала нека од његових најзначајнијих дела. То су мазурке из опуса 41, други ноктурно из опуса 37, емпромти из опуса 36 и Соната број 2 у бе молу опус 35.

Ова соната довршена је током првог лета које је Шопен провео у Ноану, а лагани став скицирао је две године раније. У овом делу Шопен је ефектно користио жанр сонате као оквир унутар којег је спојио сва достигнућа својих ранијих остварења – фигуративне обрасце етида и прелида, мелодичност ноктурна и периодичност плесних комада. У том смислу, сматрају музиколози, ово дело са може посматрати као дијалог између пијанизма биљантног стила и одлика немачке сонатне форме.

За разлику од ове сонате, у последњој сонати број 3 у бе молу опус 58 Шопен се још више приближио немачкој традицији, те је на пример први став засновао на континуираном развоју и трансформацији мотива, интеграцији мелодије и пратње и густом контрапунктском раду блиском делима Јоханеса Брамса. Премда започиње у ха молу, ова соната се завршава у дурском тоналитету, односно у А дуру.

Ауторка Јелена Дамјановић