Жене у музици

Слушаћете композиције за флауту и клавир француских композиторки које су стварале на прелазу из XIX у XX век. Остварења Мел Бони, Клеманс де Гранвал, Сесил Шаминад и Огисте Олмес представиће флаутисткиња Жилиет Ирел и пијанисткиња Елен Кувер са издања које је 2020. године објавила француска дискографска кућа Алфа класик.

Мел Бони је у својој генерацији била изузетак међу композиторкама, с обзиром да није потицала нити из добростојеће, нити из фамилије музичара. Иако скромног порекла, у њеној кући је ипак постојао клавир, на којем је ова уметница стицала прва знања из музике – самоука. Ипак, њен таленат није остао скривен и она је као адолесценткиња почела да похађа приватне часове код Сезара Франка. Убрзо је била примљена на Париски конзерваторијум, где је композицију учила у истој класи са Клодом Дебисијем. Међутим, родитељи прекидају њено школовање пре завршетка студија, противећи се љубавној вези своје ћерке са једним младим колегом. Бони, потом, на родитељски наговор, ступа у брак са богатим, старијим, индустријалцем, водећи живот примерен имућној жени која се бавила породицом и децом. У деветој деценији XX века, она поново сусреће своју љубав из младости – Амедеа Етиша, који јој отвара врата музичких кругова, охрабрујући је да се врати компоновању. До краја свог живота, 1937. године, Мел Бони се у потпуности окренула музици, постајући позната у музичким круговима, као ауторка, али и као чланица неколико музичких удружења.

Клеманс де Гранвал била је једна од најпознатијих женских ауторки у Француској у последњој трећини XIX века. Рођена је у угледној породици, која је била наклоњена музици и која је неговала уметност. Од детињства је показивала таленат за музику, али је по ступању у брак са виконтом Гранвалом, 1851. године почела да узима часове композиције код Камија Сен-Санса. Убрзо је примећена у француској јавности, иако је због свог друштвеног статуса – аристократкиње која се бави музиком – увек сматрана ’дилетанткињом’. И поред тога, Клеманс де Гранвал је писала не само камерну и вокалну музику, већ се са великим жаром обраћала и духовним делима и симфонијским композицијама.

Огиста Олмес је долазила из имућне и уметностима склоне породице, која јој је омогућила да се развије и као композиторка и као песникиња, иако мимо самих музичких образовних институција. Она је своја знања пре свега стицала на приватним часовима код Сезара Франка, кога ће сматрати својим најважнијим учитељем. Олмес је писала дела разноврсних жанрова, између осталих и опере, од којих је једна била постављена и на сцени Париске опере. Три мала комада за флауту и клавир из 1896. године откривају њену везу са фолклорним наслеђем Ирске, земље из које су потекли њени родитељи.

Уредница Ксенија Стевановић.