Читај ми!

Научни скупови

Годишњице великих филозофа – Говоре Милош Вулетић и Александар Ристески

У емисији Научни скупови, од понедељка, 27. фебруара, до петка, 3. марта, можете слушати снимке излагања са Меморијалног скупа Српског филозофског друштва „Годишњице великих филозофа”. У првом делу треће емисије овог циклуса Милош Вулетић ће говорити о Џону Локу, а потом Александар Ристески о Вилијаму Џејмсу.

Џон Лок (1632–1704) је био један од најзначајнијих филозофа модернoг доба. Рођен је у Сомерсету, образовао се у Оксфорду и највећи део своје каријере провео је у служби Ерла од Шафтзберија, због чијег је политичког и друштвеног положаја био приморан на бекство из земље у периоду великих превирања у Енглеској 1680-их. По повратку у Енглеску, последњих петнаест година свог живота, провео је уживајући уважавање јавности и енглеске круне, препознат као један од кључних интелектуалаца тог времена.

У свом излагању Милош Вулетић се фокусира на Локове доприносе теоријској филозофији, издвајајући по један из сваке од четири књиге његовог главног дела Огледи о људском разуму. Наиме, Лока би требало посматрати као аутора који је понудио емпиристички коректив претерано оптимистичким узлетима рационалистичке епистемологије и метафизике. Његова критика урођених идеја у првоји књизи Огледа представља темељно оспоравање рационализма у епистемологији, посебно његове централне метафизичке доктрине коју је засновао Декарт. У другој књизи, Лок формулише и брани своје решење проблема личног идентитета, док у трећој књизи даје прву потпуну филозофску теорију језика модерног доба (ранији покушају у том правцу су углавном резултирали критиком аристотелијанске терминистичке логике и забунама које су из ње следиле). На крају, Вулетић се осврће на Локову анализу знања из четврте књиге Огледа и истиче његов доринос превазилажењу скептицизма у погледу чулног искуства, као и значај дистинкције између примарних и секундарних квалитета којој је енглески филозоф посветио много пажње.

Амерички филозоф и психолог Вилијам Џејмс (1842–1910) био је један од водећих представника прагматизма, заслужан је за увођење важних појмова (као што су „обод", „чисто искуство", „континуитет свести") и имао је утицај на многе велике филозофе попут Хусерла, Дилтаја, Витгенштајна, Перса.

Како објашњава Александар Ристески, нема сумње да су Џејмсово искуство са питањем о (бе)смислу живота и снажна депресија у младости оставили трага на његову мисао. Врло је вероватно да би се Џејмс сложио са Ничеовим ставом да у филозофији не постоји ништа што би било безлично, да се мишљењем можда више прикрива него што се открива, те да се „властохлепље инстинктивног" итекако може препознату у оном рационалном, интелектуалном и објективном. Према Џејмсовом мишљењу, прагматизам се гради на увиду да је претпоставка бављења филозофијом дубоко личносна. За њега, прагматизам је највиталнија жила филозофије, неговање здравог типа рационалности, чак и будности и озбиљности за питања стварности, а стварно је оно што се не може игнорисати ни у личном нити у професионалном животу. Када осуђује интелектуалистичко, наивно и безбрижно бављење великим питањима (као што су: бол, зло, патња, самоубиство, губитак итд), Џејмс не покушава да дистанцираном филозофу довикне да не разуме оно о чему говори, већ се, готово у духу Нове феноменологије, осврће на патичке квалитите доживљајности као одређујуће, те каже „Оно што ти људи осећају јесте стварност". Премда је филозофији својствена рефлексија о самој себи, па је у том смислу она сама већ мета-филозофија, за Џејмса она није једино саморефлексивна активност, већ је и вишеструко духовно наслеђе, тенденција, систем или скуп система и светоназора, теоријски и методолошки израз типопологија и темперамената, закључује Ристески.

Снимак је забележен 24. децембра 2022. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду. У сутрашњој емисији овог циклуса Душко Прелевић ће говорити о Бертранду Раселу.

Уредница циклуса Тања Мијовић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње