Годишњице великих филозофа – Ирина Деретић о Милошу Н. Ђурићу

Филозоф Милош Н. Ђурић (1892-1967) био је наш најзначајнији хелениста и ерудита ренесансног типа: врсни познавалац старогрчке и римске књижевности, историје, ликовних уметности, архитектуре и других дисциплина хуманистичких наука. Такође је проучавао смисао културе и мита уопште, психоаналитичку теорију, посебно Карла Густава Јунга, мисаони и етички свет српских народних и уметничких песама и наше књижевности у целини, а био је и врстан преводилац са старогрчког и латинског језика.

Како истиче Ирина Деретић, читав живот Милоша Н. Ђурића био је непрекинуто стварање, било да је писао књиге, држао предавања или преводио Хесиодове спевове. Писано и усмено се у његовом делу толико преплићу да његове књиге носе непосредност и уверљивост живог говора, без квазиученог и духовно стерилног академизма, чему се наш хелениста изричито супротстављао. Без Ђурићевог преводилачког и истраживачког рада, српска култура не би била упозната са основним делима хеленске филозофије и књижевности.

То што је Милош Н. Ђурић био врсни преводилац и хелениста, не имплицира да он као филозоф није имао и врло одређене филозофске погледе: његова докторска дисертација Проблеми филозофије културе академски је артикулисано и филозофски самосвојно дело. Његови рани филозофски радови обележени су оштром критиком тадашњих рационалистичких филозофија, нарочито оних неокантовске провенијенције. Теза Ирине Деретић је да су његови погледи, формирани још у младости, који почивају на радикaлној критици рационализма и на „филозофији живота", имали пресудан утицај на његово разумевање хеленске филозофије. Наиме, три става су обележила Ђурићев историјско-филозофски рад: 1) човекове врлине и вредности су централна тема филозофирања; 2) филозофија није само разумска конструкција, него произлази из целине човековог односа према свету; 3) култура је неопходна препоставка у проучавању филозофије било које епохе, а неки њени садржаји могу имати и филозофски карактер. Поред тога, константна одлика Ђурићевих студија о античкој филозофији јесте и то што се у њима указује на повезаност између хеленских и српских филозофа и песника.

Снимак је забележен 24. децембра 2022. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду. У сутрашњој емисији овог циклуса Милош Вулетић ће говорити о Џону Локу, а Александар Ристески о Вилијаму Џејмсу.

Уредница циклуса Тања Мијовић.