Читај ми!

Научни скупови

Годишњице великих филозофа – Ирина Деретић о Милошу Н. Ђурићу

У емисији Научни скупови, од понедељка, 27. фебруара, до петка, 3. марта, можете слушати снимке излагања са Меморијалног скупа Српског филозофског друштва „Годишњице великих филозофа”. У другој емисији овог циклуса Ирина Деретић ће говорити о Милошу Н. Ђурићу.

Филозоф Милош Н. Ђурић (1892-1967) био је наш најзначајнији хелениста и ерудита ренесансног типа: врсни познавалац старогрчке и римске књижевности, историје, ликовних уметности, архитектуре и других дисциплина хуманистичких наука. Такође је проучавао смисао културе и мита уопште, психоаналитичку теорију, посебно Карла Густава Јунга, мисаони и етички свет српских народних и уметничких песама и наше књижевности у целини, а био је и врстан преводилац са старогрчког и латинског језика.

Како истиче Ирина Деретић, читав живот Милоша Н. Ђурића био је непрекинуто стварање, било да је писао књиге, држао предавања или преводио Хесиодове спевове. Писано и усмено се у његовом делу толико преплићу да његове књиге носе непосредност и уверљивост живог говора, без квазиученог и духовно стерилног академизма, чему се наш хелениста изричито супротстављао. Без Ђурићевог преводилачког и истраживачког рада, српска култура не би била упозната са основним делима хеленске филозофије и књижевности.

То што је Милош Н. Ђурић био врсни преводилац и хелениста, не имплицира да он као филозоф није имао и врло одређене филозофске погледе: његова докторска дисертација Проблеми филозофије културе академски је артикулисано и филозофски самосвојно дело. Његови рани филозофски радови обележени су оштром критиком тадашњих рационалистичких филозофија, нарочито оних неокантовске провенијенције. Теза Ирине Деретић је да су његови погледи, формирани још у младости, који почивају на радикaлној критици рационализма и на „филозофији живота", имали пресудан утицај на његово разумевање хеленске филозофије. Наиме, три става су обележила Ђурићев историјско-филозофски рад: 1) човекове врлине и вредности су централна тема филозофирања; 2) филозофија није само разумска конструкција, него произлази из целине човековог односа према свету; 3) култура је неопходна препоставка у проучавању филозофије било које епохе, а неки њени садржаји могу имати и филозофски карактер. Поред тога, константна одлика Ђурићевих студија о античкој филозофији јесте и то што се у њима указује на повезаност између хеленских и српских филозофа и песника.

Снимак је забележен 24. децембра 2022. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду. У сутрашњој емисији овог циклуса Милош Вулетић ће говорити о Џону Локу, а Александар Ристески о Вилијаму Џејмсу.

Уредница циклуса Тања Мијовић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње