Гојко Божовић: Писац грађанског света пред лицем историје

Као писац грађанског света и оличење грађанских вредности у јавном животу, Светлана Велмар-Јанковић је уобличила повест о човековом сусрету са историјом и о одговорима које је он у стању да пружи. Како истиче Гојко Божовић, кључно питање којим се бави дело ове списатељице јесте шта се са човеком догађа у историји, шта је све историја спремна да учини с њим и шта, напокон, он, са свим својим знањима, умећима, маштом и намерама, може да учини са собом и с другима.

Светлана Велмар-Јанковић је писац историјских романа и прича, чија хроникалност сеже од почетка 19. века, до времена када су настајале њене књиге, а реминисценцијама долази до тренутака у којима се историја још нејасно дели од мита. Иза лица историје открива се унутрашња позорница психолошког живота јунака ове прозе. Књиге ове ауторке говоре како историја није страшна зато што је испуњена ратовима и пропастима, обесним ликовима и часовима у којима нихилизам смењује постојање, него зато што мења људе и њихову природу, претварајући их у злочинце и пајаце, у неког новог и непознатог. 

По Божовићевим речима, модерна по осећању језика, по приповедачким техникама, по општем доживљају књижевности, Светланa Велмар-Јанковић се не одриче традиције, већ је препознаје као поље историјске и сазнајне продубљености, као могућност културног и језичког памћења. Захваљујући таквом разумевању књижевности, ова проза, у чијој је основи добро обликована прича, представља срећан укрштај имагинације и историје, фикције и документарности, приповедања и знања, занимљивог приповедача и поузданог истраживача. Са свим тим и изнад свега тога, помаља се, час једва видљив, час истакнутији, тон хуманистичког витализма. И када изгледа да је пропаст заклонила сваки други видик, тај тон уравнотежује светле и тамне принципе у књигама Светлане Велмар-Јанковић.

Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.