Жене у музици

Вечерашња емисија посвећена је Жанин Мишо, једној од водећих француских лирских сопранисткиња прве половине двадесетог века чија се оперска и концертантна каријера одвијала од тридесетих до шездесетих година. Слушаћемо антологијске снимке дела Бенџамина Бритна, Мориса Равела, Клода Дебисија и Емануела Шабријеа које је ова уметница забележила педесетих година за куће Дека и Филипс. Снимке је 2018. године објавила издавачка кућа Universal Music Australia.

Рођена 17. априла 1914. године у Тулузу, Жанин Мишо је започела студије певања на Конзерваторијуму у родном граду, а потом се усавршавала на Националном Конзерваторијуму у Паризу. Улогом Керубина у Моцартовој Фигаровој женидби дебитовала је 1933. године у Опери Комик, остваривши изузетан успех и велике похвале критичара. Њен топао лирски сопран приметио је и Ернест Ансерме који ју је већ 1935. одабрао да пева ролу Мелисанде у Дебисијевој опери Пелеас и Мелисанда у Амстердаму, а коју је након две године изводила и приликом гостовања Опере Комик на фестивалу Мађо Музикале у Фиренци. Интерпретацијом Мелисанде Жанин Мишо отворила је врата великих светских оперских кућа са којима је сарађивала у годинама које су следиле.

Са посебним надахнућем изводила је опере француских композитора, а посебну наклоност гајила је спрам песама Даријуса Мијоа које је често изводила премијерно, а које је композитор за њу и писао. Године 1946. дебитовала је у Америци, у чикашкој Опери, а велики успех побрала је у миланској Скали на првом 'италијанском' извођењу Равелове једночине опере Дете и чаролија, написане на либрето француске књижевнице Колет.

У периоду од 1938. до 1957. године Жанин Мишо је наступала у бројним поставкама опера у Француској, Белгији, Италији, Холандији и Америци, а од 1960. радила је као професорка соло певања на Националном Конзерваторијуму у Паризу, као и на салцбуршком Моцартеуму. Преминула је у Паризу 18. октобра 1976. године.

Уредница: Ирина Максимовић Шашић