Николај Епле: Шпанија – превазилажење ћутања (3/3)

Разматрајући различите начине односа према прошлости друштава оптерећених тоталитарним или ауторитарним наслеђем, у овом поглављу аутор анализира искуства и динамику демократске транзиције у Шпанији. Основну карактеристику „шпанског модела" превладавања тешке прошлости - сећања на Грађански рат и последице четрдесетогодишње Франкове диктатуре - представља пристанак друштва да се ради постизања националног јединства, остварења грађанског мира и демократске будућности, ратне трауме и политички расколи из прошлости препусте забораву. Постигнути друштвени консензус који је свој правни израз добио усвајањем Закона о амнестији извршилаца политичких кривичних дела (1977) назван је „пактом о забораву" (el pacto del olvido). Не спорећи да је овај „пакт" допринео демократској консолидацији и стабилности шпанског друштва, Николај Епле анализом развоја демократских процеса, идеолошких опредељења главних политичких актера, као и културног живота Шпаније, илуструје тезу да, гледано на дуже стазе, прошлост није могла бити предана забораву. Захтеви за ексхумацијама жртава режима сахрањених у масовним гробницама, као и одбијање прихватања меморијала „Долине палих" као симбола помирења којим се изједначавају жртве и џелати, представљају илустрацију побуне против ћутања о прошлости. Поред смене генерација, критичкој дебати о шпанској прошлости допринео је процес космополитизације људских права, као и успостављање нових међународних правних механизама којима се у случајевима злочина против човечности ограничава искључива надлежност националних судова. Усвајањем „Закона о историјском памћењу" (2007) и његовом применом током касније владавине социјалиста, измештањем Франкових посмртних остатака из „Долине палих" и масовним ексхумацијама жртава диктатуре, фактички је суспендован „Пакт о забораву", те је отворен пут критичком преиспитивању „тешке прошлости". По мишљењу аутора, тај процес није завршен, а „шпански модел" указује на чињеницу да друштва оптерећена таквом прошлошћу не могу, по узору на пакт о ћутању, трајно одлагати критичко суочавање са њом.

Чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.