Давор Џалто: Религија и еколошка криза

Говорећи о схватању света и природе у традиционалним религијама, са фокусом на јудео-хришћанску традицију и место и улогу храма (у Јерусалиму), Давор Џалто полази од једног могућег читања наратива о постању с почетка Старог завета. У тој интерпретацији човек бива створен последњег дана стварања како би био онај ко брине о творевини и стављен је у њен центар да је култивише. Поседујући одговорност да чува и негује окружење, човек га осмишљава и даје му смисао, успостављајући на тај начин однос творевине и Творца. Наиме, сврха обреда била је обнова заједнице са Богом, која није била само обнова заједнице Бога и људи, већ је укључивала и читаву творевину.

Овом литургијском приступу свету, и визији света као нечега што је свето (и што се освећује заједничарењем са Богом), супротстављена је визија света, природе и човека у модерном капитализму. У одговору на питање која је разлика између идеологије капитализма и предмодерног света, Џалто заступа тезу да се она огледа у измештању Бога и човека из центра света. Уздизањeм тржишта као прототипа свих релација, под робу бивају подведене ствари које, по дeфиницији робе као онога што је створено да буде размењено на тржишту, не могу бити роба (земља, човек и људски рад, новац). Поглед из религијске перспективе и критичка рефлексија према наративима о оправдању капитализма требало би да отворе врата за неку нову врсту метафизике која ће нам помоћи да преосмислимо тржишне механизме и да афирмишемо неки модел хуманијег друштва и односа према окружењу.

Снимак је забележен 22. октобра у Аеро клубу у Београду.
Уредница емисије Тања Мијовић.