Либи Ларсен

Либи Ларсен је рођена 24. децембра 1950. године у Вилмингтону, у америчкој савезној држави Делавер, у породици која је посебну наклоност неговала према класичној музици, али и према бродвејским мјузиклима и џезу. Школовала се на Универзитету у Минесоти, где је поред основних и мастер студија, 1978. године стекла и докторат. Године 1973. учествовала је у оснивању Форума композитора Минесоте, данашњег Америчког форума композитора. Одликована је бројним признањима, од којих посебно место припада награди за животно дело које јој је доделила Америчка академија за уметност и књижевност.

Изабравши да делује као самостална уметница једном приликом је нагласила како „... ужива у заједничком процесу рада са извођачима", уверена да њена остварења „... достижу своју целовитост и валидност само када су изведена пред публиком." Либи Ларсен радо компонује поруџбине за бројне светске уметнике и организације, а, између осталог, резидентна је композиторка Оркестра из Минесоте, као и Симфонијских оркестара из Шарлота и Колорада. Описујући процес компоновања као "... постављање звукова у ред у одређеном времену и простору", Либи Ларсен вокална остварења у пише под утицајем ритмова и интонација говорног енглеског језика америчког дијалекта, док је тематика њених циклуса песама најчешће посвећена посматрању света из ‘женске перспективе'.

На почеку емисије слушаћете Прву симфонију из 1985. године коју је Либи Ларсен насловила Музика на води, алудирајући на истоимено Хендлово дело, и обликовала у четири става следећи структуру: брзо - споро - престо - финале. У партитуру је унела и смернице музичарима како да "... побољшају израз и расположење у току извођења", а ово дело је писала по поруџбини Оркестра из Минесоте, који га је премијерно извео 30. јануара 1985. године под управом Невила Маринера. Након тога следи циклус Искушај ме, добри краљу који је Ларсенова компоновала на фрагменте текстова писама, односно ‘последњих речи', Катарине Арагонске, Ане Болен, Џејн Симор, Ане Клевске и Катарине Хауард, првих пет жена Хенрија Осмог. У свакој појединачној песми, истакла је композиторка, "... фокус сам усмерила на интимне кризе срца које су погодиле ових пет жена... у извесном смислу, ово је циклус који представља монодраму бола и мучења насупрот моћи."

Емисију ће заокружити троставачни Концерт за маримбу: после Хемптона из 1992. године. У овом остварењу Ларсенова најпре представља маримбу као самостални инструмент, носиоца главног музичког материјала, потом као мелодијски инструмент који уз остале оркестарске инструменте пуноправно суделује у креирању концерта, док у трећем, завршном ставу кроз звук маримбе прави везу класичног оркестарског апарата са традиционалном музиком Западне и Централне Африке у којој ксилофони, односно маримбе, имају истакнуту улогу.

Уредница Ирина Максимовић Шашић.