Димитриј Узланер: Секуларизација као социолошки појам

Реафирмација и јачање религије у политичком животу, дебате о статусу религијских организација, као и снажни тренд обнове индивидуалне религиозности довели су у питање претпоставке да ће глобални процес модернизације у будућности довести до опадања значаја религије. Утемељене у традицији Просветитељства, теорије секуларизације формулисане педесетих и шездесетих година прошлог века, предвиђале су на основу раста научне рационалности, урбанизације, економског развоја и социјалне сигурности, да ће временом верске заједнице губити друштвени значај, а религијска уверења остати стриктно ограничена на сферу приватности. Међутим, друштвена и политичка збивања последњих деценија подстакла су радикално критичко преиспитивање низа филозофско-теоријских, нормативних и идеолошких претпоставки ових теорија, па и њихово експлицитно напуштање. Иако спадају међу критичаре пређашњих теорија секуларизације, аутори чије текстове емитујемо на Трећем програму, не одбацују сам концепт секуларности, већ га теоријски тематизују на начин који, по њиховом уверењу, помаже потпунијем разумевању судбине, улоге и значаја религије у савременом свету.

Први текст овог циклуса под називом „Секуларизација као социолошки појам" завршни је део књиге руског социолога религије Дмитрија Узланера Крај религије? Историја теорије секуларизације објављене у Москви 2019. године. Разматрајући историјски развој различитих теорија секуларизације и критике којима су оне биле подвргнуте, аутор у овом раду покушава да прецизније одреди уже, социолошко значење појма „секуларизације" на основу кога би се он могао плодотворно користити у анализама положаја и значаја религије у савременим друштвима. Наглашавајући разликовање социолошког од филозофског и теолошког схватања тог појма, Узланер предлаже минималну дефиницију по којој је „секуларизација неутрална дескриптивна категорија која означава процес губитка друштвеног значаја религије", независно од разматрања природе или квалитета („праве" или „лажне") религиозности, као и питања статистичког раста или опадања верских уверења међу становништвом. Наведено почетно одређење „секуларизације" аутор операционализује њеним разматрањем на три нивоа - макро, мезо и микро нивоу. На сва три поменута нивоа социолошка анализа истражује опадање или раст друштвеног утицаја религије у модерним друштвима, тј. њен статус као регулатора друштвеног живота (макро ниво), улогу црквених организација у друштвеним процесима (мезо ниво), те утицај религиозности на социјални живот појединаца (микро ниво).

Димитриј Узланер (рођен 1984) је филозоф и социолог религије, доцент  Московске школе за друштвене и економске науке. Уредник је часописа „Држава, религија и црква" (руско и енглеско издање), а осим књиге Крај религије? Историја теорије секуларизације, објавио је и тематски сродну књигу Постсекуларни преокрет. Како мислити о религији у XXI веку (2020); те књиге о психоаналитичкој теорији субјекта (2021) и о филозофији Лакана (2020). 

Чита Александар Божовић. 
Уредница Оливера Нушић.