Владислава Гордић Петковић: Род и књижевни текст

Ауторка на почетку рада подсећа да терминолошко разграничење пола и рода уводи, крајем шесте деценије двадесетог века, амерички психоаналитичар Роберт Столер у студијама Представљање рода и Пол и род, истичући да „пол и род нису никако нужно повезани". Свест о постојању категорије културолошки условљеног рода исказује и често цитирана реченица Симон де Бовоар из дела Други пол, која каже: „женом се не рађа, женом се постаје". Родне представе неминовно се рефлектују у културним и књижевним творевинама једног друштва, па јунакиње и јунаци књижевних дела бивају обликовани у складу са искуствима и очекивањима читалачке публике, са њеним схватањем мушких и женских улога. Та очекивања предодређује унапред конструисана слика феминитета и маскулинитета, настала мимо утицаја самих жена и мушкараца.

Подела на пол и род добила је важно место у англоамеричкој феминистичкој књижевној и културној критици јер ефектно предочава друштвени утицај на настанак и рецепцију књижевних дела. Категорија рода, по мишљењу Владиславе Гордић Петковић, могла би се дефинисати као додатак друштвених компоненти биолошким разликама, а уводи се с намером да разобличи биолошки детерминизам и да акцентује разлике произашле из вишевековног дисбаланса у третирању полова, укључујући ту разлике у образовању, економском статусу, друштвеним могућностима које им се пружају да стекну моћ или позицију ауторитета, као и разлике у критеријумима и захтевима које друштво, традиција и култура постављају пред мушкарца и жену. Све те разлике, од егзистенцијалних до културолошких, видљиве су у свакој друштвеној заједници, а неједнакост неретко води у неравноправност; колико год оне примарно биле мотивациони фактор за друштвена кретања и друштвене односе, родне разлике се још јасније виде у литератури, јер се ту боље структуришу.

Интеракцију рода и књижевног текста, ауторка разматра на примерима три романа: Ен Веронике Херберта Џоржа Велса, Стакленог звона Силвије Плат и романа Лане Басташић Ухвати зеца.

Текст чита Гордана Гачић.
Уредница Оливера Нушић.