Фестивал у Штутгарту 2022
Репродуковаћемо снимак концерта одржаног 18. јуна у дворани Лидерхале, који нам је омогућен посредством међународне размене чланица Еурорадија. Том приликом наступили су чланови Камерног оркестра овог немачког града под управом Ханс-Кристофа Радемана, а на програму су била два остварења из различитих епоха музичке историје, али оба инспирисана последњим речима које је, према Јеванђељима, Исус Христ разапет на крсту изговорио на Велики петак, на дан свог страдања на Голготи.
Композицију Седам речи, за виолончело, бајан и гудаче, Софија Губајдулина је компоновала 1982, а ово дело, посвећено виолончелисти Владимиру Тонхи и хармоникашу Фридриху Липсу, премијерно је изведено у Москви 20. октобра исте године. Том приликом Камерним оркестром Ричеркар дириговао је Јуриј Николајевски. Иако, како је и сама ауторка након премијере истакла „... ни једно 'чисто' инструментално дело не може у потпуности да изрази библијски текст", она је вешто обликованим деоницама бајана и виолончела пренела снажан осећај заробљености. Као солисти у овом остварењу наступају Николаус фон Билов, виолончело и Гаир Драугсвол, бајан.
Други део концерта испунила је хорска верзија познатог дела Јозефа Хајдна – Седам последњих Христових речи на крсту. Ово важно остварење у Хајдновом опусу првобитно је била инструментална композиција. Наиме, 1785. године, док је још био на двору кнеза Естерхазија, Хајдн је добио поруџбину да компонује оркестарске интерлудије, односно Ускршње медитације, за црквену службу која је одржава на Велики петак у Катедрали у Кадизу. Две године касније, 1787, дело је аранжирао за гудачки квартет. Током путовања у Лондон 1794. Хајдн је направио кратак одмор у Баварској, у Пасауу, где је своју композицију Седам последњих Христових речи на крсту чуо у верзији која је имала и хор, у аранжману локалног композитора Јозефа Фриберта. Како указују извори, након што је чуо Фрибертову адаптацију, Хајдн је свом ученику Нојкому који га је пратио на путовању рекао „... мислим да бих ја боље написао вокалне деонице". По повратку у Беч, у јесен 1795, започео је преобликовање Фрибертовог аранжмана: унео је измене у оркестрацију и хорске партове, уз асистенцију барона Готфрида ван Свитена, који је ревидирао стихове, а са којим је потом наставио сарадњу и на ораторијумима Стварање света и Четири годишња доба. Као изузетно утицајна личност, барон ван Свитен је Хајдну помогао у организацији премијере која је уприличена марта 1796. у палати Шварценберг, под покровитељством Удружења музичара из Беча. Како указују историјски извори, Хајднов последњи диригентски наступ био је управо приликом извођења хорске верзије Седам последњих речи 26. децембра 1803. године у Бечу.
Уз Камерни оркестар из Штутгарта и диригента Ханс-Кристофа Радемана, у извођењу овог дела суделују и чланови хора Гехингенски Кантори, као и солисти: Елизабет Бројер, сопран, Анке Фондунг, алт, Себастијан Колхеп, тенор, и Јоханес Камлер, бас.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари