Читај ми!

Жене у музици – Луизе Адолфа Л Бо

Вечерашњу емисију испуниће дела Луизе Адолфе Л Бо која је, попут других жена-композиторки деветнаестог века, каријеру започела као пијанисткиња, развијајући се потом као композиторка, да би се у зрелијој фази обликовала и кроз педагошки рад и музичку критику. Стваралаштво ове немачке ауторке броји 63 опуса камерне, клавирске и хорске музике, соло песама, оркестарских остварења, као и две опере. Њен музички језик, који се незнатно мењао током времена, карактеришу снажне, добро обликоване теме и строга сонатна структура, уз повремену употребу неуобичајених акордских склопова и лајтмотива. Слушаћете: Трио за виолину, виолончело и клавир, опус 15, Сонату у Де дуру за виолончело и клавир, опус 17 и Концерт за клавир и оркестар у де молу, опус 37.

Рођена 25. априла 1850. године у Раштату, Луизе Адолфа Л Бо је била јединица у немачкој породици која је са очеве стране водила порекло из Француске. Њен отац – Вилхелм Л Бо – био је војни официр, активан као композитор-аматер који је водио мешовити хор у Раштату. Прве подуке у свирању клавира Луизе Адолфа је добила управо од оца, а тада је начинила и своје прве кораке у компоновању. Препознавши у њој изузетан таленат, родитељи су одлучили да се у потпуности посвете њеном школовању и подрже је у одлуци да музику одабере као животни позив. Од 1863. до 1866. године похађала је Женску школу у немачком граду Карлсруе, у којој је посебну наклоност развила ка изучавању језика, док је упоредо ишла и на приватне часове клавира, виолине и певања код тада истакнутих педагога попут Вилхелма Каливоде и Антона Хајцингера. Дебитантски наступ имала је 27. новембра 1867. када је у Карлсруеу свирала Бахова дела, а са Дворским оркестром из Баден-Бадена музицирала је 1868; овај наступ младе пијанисткиње посебно су хвалили Франц Лахнер и Антон Рубинштајн. Потом је своја дела представила Хансу фон Билову задобивши његово поштовање и подршку, а лета 1873. похађала је часове клавира и код Кларе Шуман.

Концертна турнеја фебруара 1874. одвела је Луизе Адолфу Л Бо у Холандију, где је имала запажене наступе, а по препоруци и савету Ханса фон Билова, породица Л Бо се преселила у Минхен како би Луизе Адолфа студирала код Јозефа Рајнбергера, који је од првог сусрета са овом уметницом био задивљен њеним особеним талентом и који јој је касније посветио Токату за клавир, опус 104. Међутим, како су правила Краљевске музичке школе Баварске, која ће временом израсти у минхенски Универзитет за музику и извођачке уметности, подразумевала родну поделу међу студентима, Луизе Адолфа је била приморана да часове похађа одвојено од својих колега-мушкараца.

Овај, 'минхенски' период који је трајао до 1885. године, представљао је наплоднију и најпродуктивнију фазу у професионалном раду Луизе Адолфе Л Бо, као композиторке и пијанисткиње, а резултирао је неким од њених најбољих дела, наградама за композицију, позитивним критикама и топлим пријемом у Берлину, Лајпцигу, Салцбургу и Бечу, али и сусретима са Брамсом, Листом и Хансликом. У 'минхенском' периоду започела је да гради каријеру и музичке критичарке, пишући текстове за Allgemeine deutsche Musikzeitung. Поред тога, од 1878. водила је и мајсторски курс клавира намењен образованим девојкама са жељом да их припреми за педагошки посао.

Међутим, због нарушеног здравља родитеља, али и тешкоћа са којима са сусрела у Минхену приликом одабира музичара који би изводили њена дела, Луизе Адолфа Л Бо се са породицом септембра 1885. године преселила у Висбаден. У овом граду, у којем су са великим занимањем прихваћене њене композиције, радила је као професорка теорије музике и певања. Након боравка у Берлину – где је у Краљевској библиотеци од 1890. до 1893. похађала часове историје музике – уследило је још једно пресељење, овог пута у Баден-Баден, где је Л Бо побрала велике успехе након премијера симфонијске поеме Хоенбаден, опус 43, Гудачког квинтета, опус 54, и опере са бајковитом тематиком коју је насловила Зачарани калиф, опус 55 и коју је посветила својим, тада преминулим родитељима. Након бројних, неуспелих покушаја да ова опера буде изведена и у другим градовима, разочарана престала је да компонује.

Од 1903. често је одлазила на студијска путовања у Италију и Француску, да би 1910. године у Баден-Бадену објавила књигу Мемоари жена-композиторки. У овом аутобиографском делу, поред занимљивих запажања о концертима и композиторима са којима се сусретала, оставила је и драгоцене податке о музичком животу епохе. Године 1922. додељена јој је доживотна пензија, а већ наредне, 1923. промовисана је у Почасног витеза Плавог цвета.

Поводом 75. рођендана Луизе Адолфе Л Бо, априла 1925, у Баден-Бадену одржан је концерт са програмом који је у целини био посвећен њеним остварењима. Преминула је 17. јула 1927. године. У знак сећања на ову уметницу, Музичка библиотека у Баден-Бадену данас носи њено име.

Уредница Ирина Максимовић Шашић





Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње