Бојан Јовановић: Митска аура смрти. Вештица и светица

У својим антрополошким истраживањима обједињеним под насловом Митска аура смрти, Бојан Јовановић разматра феномене демонизације и сакрализације у контексту примарног људског страха, то јест страха од смрти, који посебно долази до изражаја у кризним ситуацијама различите врсте. Сходно томе, аутор ће се кроз бројне примере у нашој писаној и усменој традицији бавити представама вампира, вештица и светица, као и темом косовског мита и оживљавања паганства, како би пружио етно-антрополошко, али и социо-психолошко објашњење ових појава.

У одељку „Вештица и светица" Бојан Јовановић пише: „Уколико је вампир настајао првенствено због препрека у обредном процесу које су онемогућиле потпуни одлазак покојника у други свет, онда се и вештица може разумети као исход демонизовања природе жене у околностима карактеристичним за одређену заједницу. Претпоставке за тај процес се налазе у негативном стереотипу о жени и женскости у традиционалном патријархалном друштву... Привремено исправљање „структурног греха" друштва у време свадбеног обреда када млада има централну улогу и значај, упућује на неадекватан, потчињени положај жене који у огледалу социјалног живота јасно показује како мотивацију за бављење магијом као начином компензације тог свог маргиналног статуса, тако и мотив њене ноћне, несвесне активности. Непризнавана у реалности, она је исказивала себе кроз ослобађање своје душе чија се актуализација и осуда доводила у везу са њеним статусом. Иако у народној традицији постоји веровање и у вешца, као пандана истоветне женске представе, митском пројекцијом вештице исказује се, у ствари, маргинални статус жене у патријархалном друштву. У представи вештице која оличава несвесно осветољубиве жене, колектив се суочава са агресивном анимом и пројекцијом своје сенке".

У сутрашњој емисији овог циклуса можете слуштаи одељак „Демонизована жена" из овог Јовановићевог текста.

Читала је Душица Мијатовић.
Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.