Жене у музици – Сигне Лунд

Сигне Лунд је рођена 15. априла 1868. године у Ослу, у уметничкој породици. Њена мајка је била пијанисткиња и композиторка Бригите Теодора Карлсен, а брат - Хенрик Лунд - истакнути сликар и графичар чија дела и данас красе бројна норвешка здања попут Националне галерије, Парламента и Народног позоришта. Прве подуке на клавиру Сигне Лунд је добила од мајке, а студије је похађала на Конзерваторијуму у Ослу. Приметивши њен таленат, Едвард Григ и Јохан Свендсен подстакли су је да студира композицију у иностранству, па је наставила да се образује у Берлину код Вилхелма Бергера, као и у Копенхагену и Паризу. Иако је потицала из угледне уметничке породице и имала прилику да још од детињства буде окружена истакнутим норвешким уметницима, за младу жену, композиторку у успону, одлазак у иностранство представљао је пут пун изазова. Након кратког периода педагошког рада у Норвешкој, 1902. преселила се у Њујорк, а потом, 1918. године у Чикаго. Круг пријатеља које је стекла у Америци чинили су политичари, уметници и новинари окренути социјалистичким идејама и феминистичким питањима, па је убрзо увидела да је њихов приступ, како је једном приликом и сама истакла, „најучинковитији за добро унапређивање друштва".

Поред плодног композиторског рада, Сигне Лунд је била веома активна и као дописница норвешких новина. Наиме, у критичким текстовима подробно је писала о проблемима везаним за сиромаштво, борбу за права жена, као и о условима рада композитора и музичара у Америци и Норвешкој. Радила је као шефица Музичког одсека Државне школе у Мејвилу, у Северној Дакоти, међутим, због израженог социјалистичког опредељења, након само неколико месеци била је присиљена да напусти ову образовну установу. Снага писане речи којом је храбро указивала на проблеме са којима су се суочавали норвешки композитори, иницирала је оснивање Удружења норвешких композитора 1917. године.

У периоду од 1924. до 1927. године Сигне Лунд је путовала широм Америке, где је одржала на стотине предавања о култури и уметности Норвешке, промовишући и своја остварења која су поред ње изводили и познати амерички солисти и симфонијски оркестри. За допринос у јачању односа између Америке и Норвешке одликована је 1929. године Краљевом златном медаљом за заслуге, иако њена дела у родној земљи нису често извођена. У аутобиографији из 1944. године истакла је како је норвешки естаблишмент према њој поступао неправедно, наводећи да нико није био вољан да објави или изведе њена дела. Иако су на концерту одржаном у Ослу поводом шездесетог рођендана ове ауторке чланови Филхармонијског друштва под управом Хуга Крама одсвирали неколико њених композиција, она је и даље била револтирана наводећи да је на овом догађају више пажње било посвећено њеном изгледу, него музици: „Као жена, наишла сам на многа затворена врата, а највише у Норвешкој", речи су Сигне Лунд. Након Другог светског рата, из Америке се вратила у Осло, у којем је преминула 6. априла 1950. године.

Музички језик Сигне Лунд, обликован под утицајем традиције немачког позног романтизма, одликује се једноставношћу, елегантним хармонским решењима и широко конципираним лирским мелодијама.

Уредница Ирина Максимовић Шашић