Музика у Торину у доба просвећености

Вечерашњу емисију започињемо представљањем стваралаштва торинског композитора и виолинисте Ђованија Лоренца Сомиса. Рођен у овом граду 1688. године, Сомис је први део своје каријере, до 1724. године провео у Риму и Болоњи, где је био примљен у Филхармонијско друштво и где је такође учио вештину сликарства. Након што је ступио у службу на двору у Торину, Сомис је одржавао везе једино са Паризом, и то захваљујући везама савојских принчева са француском престоницом и њеном институцијом Духовних концерата. Објавио је три збирке соната за виолину и виолончело, код издавача у Риму и Паризу, а компоновао је и концерте за виолину и симфонијску мужику.

Ђовани Батиста Виоти сматра се најутицајнијим италијанским виолинистом-композитором у генерацијама између Тартинијеве и Паганинијеве, као и последњим великим представником класичне Корелијеве виолинске школе, а његово стваралаштво умногом је обликовало виолинизам 19. века. Рођен у сиромашној породици у пијемонтском селу Фонтаменто По 1755, Виоти је са једанаест година дошао у Торино, где ће му учитељ бити Гаетано Пуњани, кога је у Корелијеву школу увео други ториснки композитор, Ђовани Батиста Сомис, две године старији брат Лоренца Сомиса. Након пет година рада у оркестру краљевске капеле у Торину, на мизерној плати, Виоти је са двадесет и пет година кренуо на турнеју са Пуњанијем и више се никад није вратио у савојску престоницу: његова богата каријера била је, наиме, пре свега везана за Париз и Лондон.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић