Композитор месеца – Артур Хонегер

Након везе са сопранисткињом Клер Кроаз са којом је добио сина, Хонегер је оженио пијанисткињу Андреу Вурабург 1926. године. Но, како му је била неопходна самоћа да би компоновао, брачни живот су проводили одвојено. Живели су веома кратко заједно, након саобраћајне несреће Вурабургове 1935. и у последњим годинама живота композитора, када због болести није могао сам да брине о себи. Хонегер ју је изузетно ценио као пијанисткињу и често је тражио њено мишљење у вези са својим пројектима. Пратила га је на турнејама по Европи и Америци, свирајући клавирске деонице у његовима камерним делима или наступајући као корепетиторка.

Поред обимних вокално-инструменталних дела која је писао током треће деценије 20. века, Хонегер се окренуо и симфонијском жанру, компонујући два симфонијска става - Пацифик 231 1923. године и Рагби, пет година касније. Популарно тумачење симфонијског става Пацифик 231 јесте да је у њему приказан рад парне локомотиве, будући да је Хонегер био љубитељ возова. Често је говорио: „Увек сам страствено волео локомотиве. За мене су то жива бића и волим их као што други воле жене или коње", рекао је Хонегер.

Године 1930. овај француско-швајцарски композитор написао је Прву симфонију у Це дуру. Дело је настало као поруџбина Сергеја Кусевицког поводом обележавања 50 година од оснивања Бостонског симфонијског оркестра, који су ово дело годину дана касније премијерно и извели. Троставачна симфонија блиска је музичком језику Беле Бартока и Игора Стравинског.

Током четврте деценије 20. века Хонегер је доживе велики успех са драмским ораторијумом Јованка Орлеанка, компонованим 1935. године. Наиме, године дана раније, плесачица Ида Рубинштајн дошла је на идеју о делу у којем ће бити ревитализована средњовековна мистерија. За радњу комада послужила је прича о храброј Јованки Орлеанки која је управо била канонизована за свеца. Од премијере 1938. године Хонегер се афирмисао као један од најугледнијих француских стваралаца.

Заснован на либрету Пола Клодела, који се одвија као реконструкција неке криминалистичке приче и полази од претпоставке да је слушаоцима позната прича о девици из Орлеана, овај ораторијум започиње у тренутку када се Јованка већ налази на губилишту, везана за ломачу на којој ће бити жива спаљена. Клоделов либрето осцилира између црног хумора и искрено потресних исповести и сазнања. Драмска акција се одвија слободно, без поштовања хронологије догађаја, у преплету прошлости, садашњости и будућности. Хонегерова партитура представља колаж контрастних расположења и ситуација - од узвишених до сатиричних, које прати музика инпирисана како богатом историјом духовне музике запада, тако и мелодијама у тада популарном мјузик-холу, уз мрежу мотива који се стално понављају. Некада апсурдне, некада потресне сцене у либрету, Хонегер оживљава богатом оркестарском палетом у коју су укључени и Мартеноови таласи. саксофон као и занимљив спектар ударачких инструмената.

Уредница Јелена Дамјановић