Жене у музици

Елис Мери Смит је у историји музике остала упамћена као прва Британка која је компоновала симфонију, у епохи у којој се од жена очекивало да тежиште свог ауторског рада усмере ка соло песмама или кратким салонским комадима, док је писање дела већег обима, попут симфонија, кантата или ораторијума, било намењено композиторима, односно мушкарцима.

Рођена је 19. маја 1839. године у Лондону. У детињству је показала наклоност ка музици, а пошто је потицала из богате породице била је у могућности да похађа приватне часове на Краљевској академији код Вилијама Стерндејла Бенета и Џорџа Александра Мекфарена. Новембра 1867. изабрана је за стручну сарадницу Краљевског Филхармонијског друштва, а 1884. постала је и почасна чланица Краљевске академије за музику.

Камерни опус Елис Мери Смит броји преко четрдесет соло песама, четири клавирска и три гудачка квартета и сонату за кларинет, док се међу оркестарским остварењима налази шест концертних увертира, као и две симфоније. Ауторка је и два велика сценска остварења: оперете Гизела из Ридесхајма, за солисте, хор и оркестар која је изведена 1865, као и дела Пандорина маска чију је партитуру започела да пише 1875. године, али она за композиторкиног живота није довршена. Поред бројних духовних и световних хорских композиција, опус Елис Мери Смит красе и три кантате: Егзил, чији је текст заснован на епизодама из дела Естер које је 1689. написао Жан Расин, као и кантате које је компоновала у последњој фази стваралаштва, 1880. и 1882, а које носе наслове: Ода северно-источном ветру и Ода страстима. Преминула је у Лондону 4. децембра 1884. године.

Рукописи композиција Елис Мери Смит похрањени су 2010. године у библиотеци Краљевске академије за музику у Лондону.

Уредница Ирина Максимовић Шашић