Жене у музици – Тереза Карењо

Вечерашњу емисију испуниће комади Терезе Карењо, прослављене венецуеланске пијанисткиње, композиторке, сопранисткиње и диригенткиње која је у историји музике остала упамћена као Валкира клавира. Слушаћемо како њена дела свира пијанисткиња Клара Родригез.

Рођена 22. децембра 1853. године у Каракасу, Тереза Карењо је прве подуке на клавиру добила од свог оца – Мануела Антонија Карења – политичара и даровитог музичара-аматера, сина Хозеа Карења, једне од важних личности музике ове јужноамеричке земље. Након избијања Венецуеланске револуције, Тереза Карењо је са породицом емигрирала у Њујорк, а у овом граду је одмах почела да приређује приватне и јавне концерте. На једном од наступа њен јединствен таленат приметио је Луј Моро Готшалк, понудивши да јој буде професор клавира. Након плодне сарадње и смерница које је добила од Готшалка, Тереза Карењо 1866. одлази у Париз. У француској престоници имала је прилику да упозна великане светске музичке сцене тог времена, попут Ђоакина Росинија, Шарла Гуноа и Франца Листа, а потом је започела специјализацију на Конзерваторијуму код Артура Рубинштајна. Упоредо је студирала и певање код Росинија, као и код руске сопранисткиње Херминије Рудерсдорф, што јој је омогућило да се појави у улози Краљице у Мајерберовој опери Хугеноти приликом извођења овог дела у Единбургу. По окончању студија уследила је њена дуга и веома плодна каријера, у оквиру које је наступала у Енглеској, Шпанији, Немачкој и Француској.

Након великих успеха у Европи, Тереза Карењо се 1897. вратила у Америку, где је наставила да концертира и остварује сарадње са водећим диригентима тог доба попут Густава Малера, Теодора Томана и Ханса фон Билова. Славни Хенри Вуд једном приликом је истакао: „Тешко је речима описати осећања која су оркестарски музичари имали према овој жени која је деловала као краљица у односу на друге пијанисте, а свирала као богиња. У моменту када би излазила на сцену, њен достојанствен став и харизма готово су имали хипнотишући ефекат на публику која је са великом пажњом пратила сваки њен покрет".

На репертоару Терезе Карењо била су дела Шопена, Листа, Чајковског, Грига, Шумана, Бетовена, Менделсона и Карла Марије Вебера, као и њене композиције. У периоду од 1905. до 1908. године забележила је и преко четрдесет вредних снимака, а њен опус, поред клавирских, обухвата и дела за гудачки квартет, оркестарска и хорска остварења.

Преминула је у Њујорку 12. јуна 1917. године.

Уредница Ирина Максимовић Шашић