Жене у музици – Рут Крафорд Сигер

Слушаћете остварења Рут Крафорд Сигер, америчке композиторке и фолклористкиње која је живела од 1901. до 1953. године. Њена остварења из двадесетих и тридесетих година прошлог века, представљају вредне примере америчке модернистичке естетике у повоју, која се првенствено односила на статус, перцепцију и разумевање уметничког дела као целовите и оригиналне ауторске креације, а утицала су и на потоње генерације композитора, посебно на стваралаштво Елиота Картера. Од тридесетих година, Рут Крафорд Сигер је свој фокус усмерила на проучавање традиционалне америчке музике, а обраде народних песама сврставају се у значајна дела њеног опуса.

Рођена 3. јула 1901. године у Источном Ливерпулу у држави Охајо, Рут Крафорд Сигер се 1912. са породицом преселила у Џексонвил, у Флориди, где је писала поезију са жељом да постане славна песникиња, а упоредо је ишла на часове клавира код Берте Фостер, која је 1908. основала Музичку школу у овом граду. Како је била изузетно музикална и даровита, Рут Крафорд Сигер је убрзо почела да свира на бројим концертима у Џексонвилу, а 1919. и сама је постала професорка у овој школи. Потом је 1921. уписала студије клавира на Конзерваторијуму у Чикагу, у којем је имала прилике да слуша концерте великих симфонијских оркестара, опере, али и реситале које су у том периоду приређивали еминентни светски пијанисти, попут Сергеја Рахмањинова и Артура Рубинштајна. Међутим, пошто су убрзо њена интересовања била више усмерена на писање, а не само на извођење музике, одлучила је да похађа и студије композиције код Адолфа Вајдига, у чијој класи је била до 1929. године. У овом, раном стваралачком периоду писала је дела претежно за камерне саставе и клавир.

Лета 1929. године била је учесница уметничке колоније Мекдауел, а потом се, по препоруци Марион Бауер, педагошкиње која је радила на Одсеку за музику њујоршког Универзитета, преселила у овај град како би похађала часове код Чарлса Сигера, славног америчког музиколога, композитора и фолклористе са којим је неколико година доцније ступила у брак.

Као прва жена-композиторка, 1930. добила је истраживачку стипендију Фондације Гугенхајм за путовање у Берлин и Париз. У француској престоници је упознала једног од најутицајнијих европских издавача музикалија Емила Херцку, који је одбио да објави њене композиције уз оправдање да је „... за жену посебно тешко да било шта објави". Потом је отпутовала у Беч како би ступила у контакт са Албаном Бергом и Белом Бартоком, очекујући да ће од њих добити подршку за објављивање дела. Међутим, иако је у аустријској престоници била окружена еминентним представницима европског модернизма, Рут Крафорд Сигер је схватила да ће једину подршку пронаћи у Чарлсу Сигеру, који је, како се испоставило, био кључан за развој њеног музичкој језика.

Ипак, о угледу који је уживала у то време, сведочи податак да су на фестивалу Међународног друштва за савремену музику, одржаном у Амстердаму 1933, Три песме за глас, обоу, удараљке и гудаче Рут Крафорд Сигер представљале Сједињене Америчке Државе.

По повратку из Европе, 1936. године преселила се у Вашингтон где је имала прилику да упозна Алана Лоумакса, славног америчког етномузиколога који је оставио драгоцене теренске записе народне музике из читавог света, а који је са Чарлсом Сигером сарађивао у Конгресној библиотеци на пројекту прикупљања и класификовања америчке традиционалне музике. Рут Крафорд Сигер је у својој последњој стваралачкој фази била усмерена претежно на писање аранжмана традиционалних песама, који се данас сматрају драгоценим комадима њеног опуса. Преминула је 1953. године.

Уредница Ирина Максимовић Шашић