Жене у музици – Рози Вертхајм

Рођена 19. фебруара 1888. године у Амстердаму, Розали Марија Вертхајм потиче из угледне јеврејске породице. Њен деда – Абрахам Карел Вертхајм – био је политичар, члан Сената и бројних друштвених и културних организација, а по њему је назван најстарији амстердамски Вертхајм парк. Мајка је била надарена певачица, свирала је клавир и сликала, а отац - успешан банкар који је својој деци, Рози и њеном млађем брату Абрахаму Карелу, обезбедио да похађају француску школу у Неји на Сени, где су добили прве подуке у свирању клавира. По повратку у Амстердам, окончала је школовање у тадашњем холандском Друштву за музику 1912. године.

Дора де Лау, код које је Рози Вертхајм учила певање, једном приликом је показала свом супругу, композитору Бернарду Зверсу, Розине ране вокалне композиције. Зверс је био задивљен начином на који су обликоване мелодије, па је понудио младој уметници да је подучава хармонији и контрапункту, а потом ју је техникама компоновања усавршавао и Сем Дресден, професор на Конзерваторијумима у Амстердаму и Хагу, који је радио и као диригент и композитор. Како је била једна од првих жена које су у Холандији стекле формално музичко образовање, Рози Вертхајм је 1921. добила понуду да на Музичком лицеју у Амстердаму предаје клавир и теорију музике. Поред педагошких и композиторских активности, била је изузетно активна и кроз друштвени ангажман и хуманитарни рад: водила је Женски јеврејски хор, сиромашној деци је бесплатно држала часове клавира, организовала је добротворне концерте, а из сопствених прихода одвајала је значајна финансијска средства за помоћ најугроженијим породицама.

Попут холандских савременика активних на музичкој сцени првих деценија прошлог века, и Рози Вертхајм је била под утицајем музике француских композитора, посебно импресионистичких остварења Клода Дебисија и Мориса Равела. Наклоност према француској музици ју је 1929. одвела у Париз, у том периоду један од најзначајнијих музичких центара Европе, како би студирала композицију код Луја Обера. У свом стану је направила уметнички салон, који је убрзо постао место сусрета истакнутих француских композитора попут Даријуса Мијоа, Артура Хонегера, Оливијеа Месијана, Андреа Жоливеа, Жака Ибера и Елзе Барен, француске композиторке која је за живота уживала велико поштовање. Током шестогодишњег периода који је провела у Француској, Рози Вертхајм је била изузетно цењена у уметничким круговима, а њена дела радо извођена на концертима широм Париза. Поред тога, интересантно је истаћи да је, као критичарка холандског листа Het Volk, редовно извештавала о дешавањима на париској музичкој сцени. Како би се надаље усавршавала, 1935. преселила се у Беч, где је на Конзерваторијуму подучавао Карл Вајгл, јеврејско-аустријски композитор који је након окупације емигрирао у Америку. Иако је у Бечу имала прилике да се упозна са бриљантним извођењима дела немачких и аустријских композитора, сензибилитету и укусу Рози Вертхајм, како је и сама једном приликом нагласила, била су ближа остварења руских композитора, посебно дела Сергеја Прокофјева и Игора Стравинског. Наредне, 1936. године преселила се у Њујорк, где су у оквиру концерата које је организовао Форум композитора, са великим успехом изведени њен Гудачки квартет, Дивертименто за камерни оркестар и неколико клавирских комада.

По повратку из Беча у Амстердам 1937. године водила је уметнички салон и организовала концерте камерне музике. Међутим, након немачке инвазије маја исте године, суочила се са недаћама у освит Другог светског рата. Када су 1942. године сви уметници, укључујући и чланове Друштва холандских композитора, морали да се региструју у оквиру Организације за културу коју су током рата оформиле немачке окупационе снаге, Рози Вертјам је била једна од оних које су одбиле приступање, а само Друштво је обуставило своје активности.

Током окупације, у подруму своје куће приређивала је тајне, и за то време веома рискантне концерте, а на њима су извођена дела забрањених јеврејских композитора, као и остварења чланова Удружења за савремену музику. Међутим, услед јаког ратног притиска, све активности су обустављене, а како би избегла депортацију, Рози Вертхајм је била принуђена да се крије у околини Амстердама. По окончању рата радила је као професорка у Музичкој школи у Ларену, међутим задесила ју је тешка болест која је прекинула њену педагошку и композиторску активност, иако је до последњих дана живота била укључена у музички живот Холандије. Преминула је у Ларену 27. маја 1949. године.

Данас постоји велико интересовање за стваралаштво Рози Вертхајм, међутим, значајан део њеног опуса и даље је необјављен, а манускрипти партитура похрањени су у Холандском Музичком институту у Хагу.

Уредница Ирина Максимовић Шашић