Жене у музици

Рођена 19. фебруара 1906. године у приморском граду Берију, Грејс Вилијамс је од детињства гајила наклоност ка музици: свирала је клавир на хорским пробама које је водио њен отац Вилијам, диригент-аматер, а често је музицирала и са братом Глином, виолончелистом. Још док је похађала основну школу заинтересовала се за компоновање, а биографи истичу да је често седела на плажи у родном Берију и писала песме и игре; море ће остати њена инспирација током читавог стваралаштва.

Универзитет у Кардифу уписала је 1923. године, где је похађала часове музике и теорије код Дејвида Еванса, а како студије у овој институцији нису испуњавале њена очекивања, 1926. се преселила у Лондон. На Краљевском Колеџу за музику студирала је композицију код Гордона Џејкоба и Ралфа Вона Вилијамса који је имао велики утицај у обликовању њеног музичког језика и који ју је увео у групу младих композиторки које су приређивале своје ауторске концерте, а међу којима су биле Елизабет Меконки, Ина Бојл и Имоџен Холст. Након што је 1930. добила стипендију Краљевског Колеџа за музику намењену студијским путовањима, Грејс Вилијамс је отишла у Беч где је уписала једногодишњи курс композиције код Егона Велеса. У овом граду имала је прилике да се подробно упозна и са стваралаштвом Рихарда Вагнера, Рихарда Штрауса и Густава Малера, те допуни своја знања о аустријско-немачкој позноромантичарској музичкој традицији. Наредне, 1931. године, након повратка у Лондон, Грејс Вилијамс је радила као педагошкиња у Музичкој школи у Камдену, као и на University of Roehampton. Како су уочи Другог светског рата сви студенти из Лондона премештени у Грантам у Линколнширу, у овом источноенглеском граду Грејс Вилијамс је поред педагошког, свој рад фокусирала и на компоновање. Том приликом настала су дела попут Синфоније кончертанте за клавир и оркестар, Прве симфоније, као и Фантазије на велшку дечју мелодију, која ће постати једно од њених најпопуларнијих дела.

По окончању Другог светског рата 1945, због лоше финансијске ситуације и нарушеног здравља, вратила се у родни Бери. Овај повратак означио је важну прекретницу у њеном професионалном животу. Наиме, Велс је касних четрдесетих година прошлог века почео убрзано да се развија на пољу уметности: Британска радиодифузна корпорација - BBC успоставила је свој огранак за Велс, а у том периоду у Кардифу су основани Велшка национална опера, Уметнички савет и бројни музички фестивали. Грејс Вилијамс је позвана да компонује музику за радио драме и школски програм БиБиСи-ја, а 1949. Џил Креги, једна од првих британских редитељки документарних филмова о женама, ангажовала ју је да компонује музику за њен први и једини играни филм Blue Scar - Плави ожиљак, у којем се бавила друштвеном критиком и питањима о вредности национализације индустрије угља. Музиком за филм Џил Креги, Грејс Вилијамс је постала прва композиторка у Уједнињеном Краљевству која је писала у овом жанру. Наредне, 1950. године, након веома успешне премијере Виолинског концерта који је посветила Гренвил Џоунс, чланици славног квартета Делмe, постала је професорка на велшком Колеџу за музику и драму. У последњој стваралачкој фази, која је обухватала период од средине педесетих до касних седамдесетих година прошлог века, настала су остварења која су Грејс Вилијамс увела у ред најзначајнијих велшких композиторки.

За свој допринос музичком стваралаштву Грејс Вилијамс је 1966. године добила Орден Британског краљевства, међутим, одбила је да прими ово одликовање наводећи да јој извођење њених композиција значи више од "украса и награда". Поводом њеног седамдесетог рођендана, 1976. године, на таласима програма БиБиСи-ја из Велса премијерно су репродукована њена дела, а неколико недеља пред смрт композиторка је оставила опроштајно писмо својој пријатељици Елизабет Меконки у којем је нагласила следеће „Иако предосећам крај, срећна сам и спокојна што сам имала прилике да свој живот проведем у музици". Преминула је 10. фебруара 1977. године.

Уредница: Ирина Максимовић Шашић