Жене у музици – Ивана Огњановић

Од 1954. године када је у Паризу основан Међународни Рострум композитора, ова манифестација је у годинама које су следиле изградила репутацију једне од најважнијих платформи за промоцију савремене музике путем радијских емитовања, док је са друге стране и драгоцена прилика да се упознају и сретну радијски посленици широм света и поделе своја знања и искуства о савременој музици. Након слушалачких сесија, веће делегата бира и предлаже најуспешнија дела у две категорије: генералној, и у селекцији композитора до 30 година. Ова и друга дела се потом изводе на концертима или репродукују у оквиру радијских програма учесника Рострума, али и свих других заинтересованих радијских станица. Поред тога, сва дела која су представљена на Роструму доступна су чланицама Еурорадија те на овај начин, композитори имају могућност да своја остварења представе ширем међународном аудиторијуму.

Ове године, од 12. до 15. октобра, Рострум је први пут у историји одржан у нашој земљи у Студију 6 Радио Београда, у организацији уредница Музичке редакције Трећег програма и у сарадњи са Међународним музичким саветом. Том приликом, поред домаћина, окупили су се представници 17 националних радијских станица (из Аустије, Бугарске, Кине, Данске, Естоније, Мађарске, Летоније, Литваније, Холандије, Норвешке, Пољске, Португала, Русије, Словеније, Швајцарске и Уједињеног Краљевства), док су четири станице - из Финске, Немачке, Мексика и Шведске - учествовале без делегата. Важно је истаћи да је, поред композиције Усамљени небодер Иване Огњановић, које је било и дело из Србије које је први пут у историји Рострума победило, у категорији аутора до 30 година Србију представило остварење D-Madness Лазара Ђорђевића у интерпретацији ансамбла Метаморфозис.

Композиторка, дизајнерка звука и перформерка Ивана Огњановић рођена је у Руми 1971. године. После завршене средње музичке школе, уписује композицију на Академији уметности у Новом Саду, у класи Душана Радића, а потом се пребацује на Факултет музичке уметности у Београду, где дипломира композицију у класи Зорана Ерића. Усавршавање је наставила у области мултимедијалне композиције на Високој школи за музику и позориште у Хамбургу, у класи Георга Хајдуа. Њено интересовање за електронску и мултимедијалну музику води је до Џоане Мекгрегор од које добија поруџбину за мултимедијални пројекат Ултрамарин, а композиција Ship in Embrace of the Endless Dark Ocean објављена је на компакт диску називом Play ове познате пијанисткиње. Ивана Огњановић је остварила и успешне сарадње са глумицом Аном Софреновић и музичким театром Хол у Лондону, као и са музичким театром Кода. Дела ове ауторке објављивана су у земљи и иностранству, и извођена на бројним фестивалима попут Мађународне трибине композитора у Београду, Salisbury фестивала у Енглеској, фестивалима Connecting Media у Хамбургу, као и на Првом музичком сусрету жена композиторки у Атини. Једна је од оснивача мултимедијалног ансамбла European Bridges Ensemble, специјализованог за компоновање и перформанс преко интернета, са којим је наступала од 2005. године.

Победничка композиција Lonesome Skyscraper, односно Усамљени небодер, за симфонијски оркестар и електронику написана је 2011, а први пут је изведена 2019. године у Београду, у оквиру циклуса концерата Симфонијског оркестра Радио-телевизије Србије „Премијере". Том приликом нашим Симфонијским оркестром дириговао је Јакопо Сипари, док је електронски парт свирала ауторка. Дело је инспирисано судбином највише стамбене зграде изграђене 70-тих година прошлог века у густо насељеном делу Печуја, која је због грешака у градњи испражњена, а напуштена и усамљена стајала је скоро три деценије, да би коначно 2016. године била срушена и уклоњена. Небодер је у једном моменту ушао у Гинисову књигу рекорда као највиша ненасељена зграда у Европи. У тексту „Зграда која јесте ту, али није то", композиторка Ана Гњатовић истиче да у овом делу Ивана Огњановић „... у органску звучну целину повезује амбијенталне (filed recording) и конкретне звукове у електроници и оркестарске одговоре на њих. Користећи се техником истезања времена (time stretching), суспендујући дејство мелодијске компоненте и избегавајући формалну и мотивску развојност, гради сопствену верзију небодера, звучног простора кроз који јечи сећање на звуке простора".

На трибини Нови звучни простори, одржаној 15. маја 2019. године у сали Удружења композитора Србије, и посвећеној управо делу Усамљени небодер Иване Огњановић, композиторка Светлана Савић је изнела своје импресије након премијере „На концерту ми се десило нешто што бих покушала да објасним као дубоку медитацију, неочекивано закривљење времена и простора, духовну левитацију, треперење свих чула, опијеност звуком, опијеност симболима. Схватила сам да Усамљени небодер чини нешто што сваки уметник жели да постигне својим делом - делује на људе. Делује на архетипе, архипсиху, сећања, осећања, најтање и најскривеније синапсе у бићу, обамрле од свакодневне буке и trash-а којим нас засипају са свих страна," речи су Светлане Савић.

Емисију ће заокружити прва оркестарска композиција Иване Огњановић – Последњи бал Маргарите Николајевне – инспирисана романом Мајстор и Маргарита Михаила Булгакова.

Уредница Ирина Максимовић Шашић