недеља, 10. окт 2021, 21:40
Жене у музици – Џин Култард
Вечерашња емисија посвећена је стваралаштву Џин Култард, канадске композиторке и педагошкиње, чији је рад обележио период од двадесетих до краја деведесетих година XX века.
Када је средином прошлог века генерација америчких композитора, послератних авангардних експерименталиста, својим идејама и новинама које су се у највећој мери односиле на испитивање односа музичког и изван-музичког садржаја (а чији је родоначелник и једна од водећих личности био Џон Кејџ), почела да осваја светске музичке просторе, њихови савременици и савременице у Канади били су у сенци, готово непознати у међународним оквирима. Вероватно је то један од разлога због којег су изван Канаде и данас у ширем контексту света музике мање позната дела Џин Култард, која се уз своје савременице – Барбару Пентленд и Вајолет Арчер – убраја у ред најутицајнијих ауторки друге половине прошлог века. Ове три посленице дале су важан допринос развоју уметничке музике у Канади, не само кроз своје разноврсне композиторске опусе, већ и као педагошкиње које су обликовале бројне савремене канадске композиторе и поставиле платформу знања будућим генерацијама.
Џин Култард је рођена 10. фебруара 1908. године у Ванкуверу, у Британској Колумбији. Прве музичке подуке добила је као петогодишњакиња од своје мајке Џин Блејк Робинсон Култард која је у том периоду била једна од истакнутих професорки музике у Ванкуверу, а која ју је са посебном пажњом усмеравала на музику Клода Дебисија и Мориса Равела. Дела француских импресиониста имала су велики утицај на остварења која је Џин Култард писала током читавог живота, а компоновањем је почела да се бави још у деветој години. Како истичу музиколози, то је вероватно био и један од разлога због којих се њен стил најчешће означава као „интегрални романтизам са присутним импресионистичким елементима... изразито личан, а опет уклопљен у оквире савремене музике”.
Када је 1928. добила стипендију Женског музичког клуба из Ванкувера, Џин Култард је уписала Краљевски музички колеџ у Лондону. Студије композиције похађала је у класама Кетлин Лонг, Реџиналда Овена Мориса и Ралфа Вона Вилијамса. Након завршеног школовања вратила се у родни Ванкувер, где је предавала на Колеџима Сент Ентони и Квинс Хол, док је упоредо са педагошком каријером наставила да се развија и обликује и као композиторка, пишући у том периоду углавном дела за глас и клавир. Године 1935. ступила је у брак са Доналдом Адамсом, тада познатим канадским дизајнером, док је 1944. и 1945. годину провела у Њујорку, где је на чувеном Џулијарду похађала специјалистичке студије у класи Бернхарда Вагенара, холандско-америчког композитора, диригента и виолинисте. Током боравка у Њујорку имала је прилике да се упозна са радом Артура Бенџамина и Беле Бартока, као и да код њих похађа приватне часове.
Понуду да своју педагошку активност у области композиције и музичке теорије настави на новооснованом Одсеку за музику Универзитета у Британској Колумбији добила је 1947, а у овој високошколској установи остала је читав свој радни век – до 1973. године када је пензионисана.
Једногодишња пауза у педагошком раду Џин Култард уследила је 1995. године када је боравила у Паризу, а потом и на југу Француске, где је компоновала Виолински концерт, оперу Повратак староседелаца која је завршена тек 1979. и премијерно изведена септембра 1993. године, док Лирска свита – Скице из средњовековног града и Егејске скице, настале у истом периоду, показују композиторкино велико интересовање за европску историју и културу. Године 1958. Музички фестивал у Ванкуверу поручио је од композиторке циклус песама за алт и оркестар, назван Пролећна рапсодија, а дело је премијерно певала Морин Форестер, позната канадска вокална интерпретаторка.
Шездесете године у опусу Џин Култард обележила су комплекснија остварења компонована за различите ансамбле, која су углавном писана по поруџбинама. Касних седамдесетих и током осамдесетих година прошлог века, најчешће је компоновала инспирисана литерарним делима, док је у касној стваралачкој фази писала остварења по поруџбини Симфонијског оркестра из Ванкувера, који их је потом премијено и изводио.
Из опуса ове ауторке, који броји око 350 дела, посебно се издвајају: композиција Молтива за Елизабету, коју је компоновала 1953. у част крунисања енглеске краљице Елизабете Друге, дело Птице Лансдауна у којем је користила оригиналне снимке цвркута птица, Канадска фантазија, балада Зимска бајка, Песма мору, Музика на тиху песму за флауту и гудаче, сонате за различите инструменте у пратњи клавира, као и Кристинине песме, Јесењу симфонију и остварење названо Симфонијска слика – Визија Севера за гудачки ансамбл који је 1989. године посветила Камерном оркестру Гилдхол.
Оригиналне партитуре дела Џин Култард похрањене су у Архиву Универзитета у Британској Колумбији, који је основао и фондацију која носи њено име, а чији је примарни циљ промовисање дела канадских композитора. Поред бројних награда и признања којима је за живота Џин Култард овенчана, као посебан издваја се Орден Британске Колумбије који јој је додељен 1994. године. Преминула је 9. марта 2000. у Северном Ванкуверу.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари