Читај ми!

Жене у музици – Нина Макарова и Зара Левина

У оквиру редовне програмске шеме недељом на таласима Трећег програма Радио Београда започињемо нову емисију под називом Жене у музици, која ће примарно бити посвећена афирмисању стваралаштва светских и домаћих композиторки, инструменталисткиња, вокалних интерпретаторки, диригенткиња и музичких посленица које су дале допринос и оставиле важан печат у музици у различитим историјским периодима и жанровима, али и осветљавању и представљању радова научница у свим областима које су у директној вези са музиком. Вечерас ћемо слушати остварења две совјетске ауторке које су живеле и стварале у истом периоду, од двадесетих до седамдесетих година XX века – Нине Макарове и Заре Левине.

Рођена 12. августа 1908. године у трговачкој породици у малом граду Јурину на обалама Волге, Нина Макарова је била пето од осморо деце. Како им је мајка као деци изводила народне песме, претежно негујући вокалну традицију Маријаца, а отац пуштао снимке уметничке музике руских, али и других светских композитора и причао о славном позоришту Станиславског у Москви, Макарова је још од детињства желела да бављење музиком постање њен животни позив. Преселивши се са старијом сестром у Нижњи Новогород 1922. године, у Уметничкој школи је похађала часове клавира и композиције, а након пет година примљења је на московски Конзерваторијум код водећих руских педагога тог времена - Рајнхолда Глијера и Николаја Мјасковског. Била је у групи студената који ће постати важни совјетски композитори своје генерације, са Арамом Хачатурјаном и Дмитријем Кабалевским. Још у току студентских дана, од 1927. до 1938, написала је значајан број дела: два вокална циклуса, камерне композиције и симфонију, која су јој омогућила да гради репутацију уметнице у успону, и временом постане једна од важних жена совјетске музике.

Година 1933. донела јој је успех на личном и професионалном плану. Наиме, још док је похађала студије на Конзерваторијуму, Нина Макарова је ступила у брак са Арамом Хачатурјаном, који је још од првог сусрета био очаран „тихом црнокосом девојком тужног и фокусираног погледа", како ју је једном приликом описао, и који ју је називао Гајаном, неисцрпном музом своје инспирације. Те године Макарова је компоновала и Сонатину за клавир, прво дело за које је добила јавно признање, а професор Мјасковски га је оценио следећим речима: „Ову партитуру морамо одмах да предамо издавачу... Желим да је покажем и Сергеју Прокофјеву, да се и он увери колико је твој композиторски стил јединствен". Поводом обележавања стогодишњице Пушкинове смрти 1937, Макарова је, на стихове славног песика и оца модерне руске књижевности, компоновала четири соло песме, а студије је окончала наредне, 1938. године Првом симфонијом у де молу

Иако је читавог живота остала верна компоновању и жељна да му се у потпуности посвети, Макарова је најчешће била у сенци Хачатрујанових успеха, често означавана као „Нина Хачатурјан, Арамова жена која ... такође и компонује". Након окончаних студија наилазила је на препреке, како оних које су се тицале породичних обавеза, тако и свих недаћа које су уседиле током и након Другог светског рата. Оптерећена задацима који су прекидали њену композиторску активност, једном приликом је истакла „Увек сам усред инспирације када треба да радим нешто друго". Водила је бригу о својој породици, претрпела је непријатне догађаје приликом евакуације жена и деце пред рат, и издржала цензурисање уметности током Стаљинове владавине. Међутим, упркос свим препрекама са којима се током живота сусретала, Макарова је дала важан допринос развоју и промоцији совјетске музичке културе, најпре као пијанисткиња и промотерка, а потом, када су јој околности то дозвољавале, и као композиторка. 

Зара Левина, композиторка и пијанисткиња, рођена је 5. фебруара 1906. године у граду Симферопољу на Криму. Студије клавира похађала је на Конзерваторијуму у Одеси, а прешавши на московски Конзерваторијум, 1932. године је дипломирала клавир у класи Феликса Блуменфелда и композицију код Рајнхолда Глијера и Николаја Мјасковског, истих професора код којих је, неколико година раније, студије похађала и Нина Макарова.

Још у периоду студентских дана, Левина је била под снажним утицајима музике Сергеја Рахмањинова, Александра Скрабина, Сергеја Прокофјева, али и дела Бетовена и Шумана. Њен музички језик првенствено је мелодичан, лирски и дубоко личан, док је основно језгро стваралаштва ове ауторке засновано на вокалној музици. Наиме, њен опус броји више од 200 романси, као и вокалне минијатуре посвећене деци. У духу патриотизма Левина је компоновала дела у периоду након Другог светског рата, као и романсе инспирисане афричком поезијом које су, иако засноване на једноставности, испуњене истанчаним детаљима и слојевитим хармонијама.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње