Жене у музици – Нина Макарова и Зара Левина

У оквиру редовне програмске шеме недељом на таласима Трећег програма Радио Београда започињемо нову емисију под називом Жене у музици, која ће примарно бити посвећена афирмисању стваралаштва светских и домаћих композиторки, инструменталисткиња, вокалних интерпретаторки, диригенткиња и музичких посленица које су дале допринос и оставиле важан печат у музици у различитим историјским периодима и жанровима, али и осветљавању и представљању радова научница у свим областима које су у директној вези са музиком. Вечерас ћемо слушати остварења две совјетске ауторке које су живеле и стварале у истом периоду, од двадесетих до седамдесетих година XX века – Нине Макарове и Заре Левине.

Рођена 12. августа 1908. године у трговачкој породици у малом граду Јурину на обалама Волге, Нина Макарова је била пето од осморо деце. Како им је мајка као деци изводила народне песме, претежно негујући вокалну традицију Маријаца, а отац пуштао снимке уметничке музике руских, али и других светских композитора и причао о славном позоришту Станиславског у Москви, Макарова је још од детињства желела да бављење музиком постање њен животни позив. Преселивши се са старијом сестром у Нижњи Новогород 1922. године, у Уметничкој школи је похађала часове клавира и композиције, а након пет година примљења је на московски Конзерваторијум код водећих руских педагога тог времена - Рајнхолда Глијера и Николаја Мјасковског. Била је у групи студената који ће постати важни совјетски композитори своје генерације, са Арамом Хачатурјаном и Дмитријем Кабалевским. Још у току студентских дана, од 1927. до 1938, написала је значајан број дела: два вокална циклуса, камерне композиције и симфонију, која су јој омогућила да гради репутацију уметнице у успону, и временом постане једна од важних жена совјетске музике.

Година 1933. донела јој је успех на личном и професионалном плану. Наиме, још док је похађала студије на Конзерваторијуму, Нина Макарова је ступила у брак са Арамом Хачатурјаном, који је још од првог сусрета био очаран „тихом црнокосом девојком тужног и фокусираног погледа", како ју је једном приликом описао, и који ју је називао Гајаном, неисцрпном музом своје инспирације. Те године Макарова је компоновала и Сонатину за клавир, прво дело за које је добила јавно признање, а професор Мјасковски га је оценио следећим речима: „Ову партитуру морамо одмах да предамо издавачу... Желим да је покажем и Сергеју Прокофјеву, да се и он увери колико је твој композиторски стил јединствен". Поводом обележавања стогодишњице Пушкинове смрти 1937, Макарова је, на стихове славног песика и оца модерне руске књижевности, компоновала четири соло песме, а студије је окончала наредне, 1938. године Првом симфонијом у де молу.

Иако је читавог живота остала верна компоновању и жељна да му се у потпуности посвети, Макарова је најчешће била у сенци Хачатрујанових успеха, често означавана као „Нина Хачатурјан, Арамова жена која ... такође и компонује". Након окончаних студија наилазила је на препреке, како оних које су се тицале породичних обавеза, тако и свих недаћа које су уседиле током и након Другог светског рата. Оптерећена задацима који су прекидали њену композиторску активност, једном приликом је истакла „Увек сам усред инспирације када треба да радим нешто друго". Водила је бригу о својој породици, претрпела је непријатне догађаје приликом евакуације жена и деце пред рат, и издржала цензурисање уметности током Стаљинове владавине. Међутим, упркос свим препрекама са којима се током живота сусретала, Макарова је дала важан допринос развоју и промоцији совјетске музичке културе, најпре као пијанисткиња и промотерка, а потом, када су јој околности то дозвољавале, и као композиторка.

Зара Левина, композиторка и пијанисткиња, рођена је 5. фебруара 1906. године у граду Симферопољу на Криму. Студије клавира похађала је на Конзерваторијуму у Одеси, а прешавши на московски Конзерваторијум, 1932. године је дипломирала клавир у класи Феликса Блуменфелда и композицију код Рајнхолда Глијера и Николаја Мјасковског, истих професора код којих је, неколико година раније, студије похађала и Нина Макарова.

Још у периоду студентских дана, Левина је била под снажним утицајима музике Сергеја Рахмањинова, Александра Скрабина, Сергеја Прокофјева, али и дела Бетовена и Шумана. Њен музички језик првенствено је мелодичан, лирски и дубоко личан, док је основно језгро стваралаштва ове ауторке засновано на вокалној музици. Наиме, њен опус броји више од 200 романси, као и вокалне минијатуре посвећене деци. У духу патриотизма Левина је компоновала дела у периоду након Другог светског рата, као и романсе инспирисане афричком поезијом које су, иако засноване на једноставности, испуњене истанчаним детаљима и слојевитим хармонијама.

Уредница Ирина Максимовић Шашић