Бојан Јовановић: Сан о варварској обнови света

Текст „Сан о варварској обнови света" написан је поводом стогодишњице покретања часописа Зенит и идеје Љубомира Мицића о барбарогенију. Ова интернационална ревија о култури и уметности, првенствено окренута авангарди, излазила је од фебруара 1921. до априла 1924. године године у Загебу, а потом до децембра 1926. у Београду. Описујући околности које су инспирисале Мицића да покрене овај часопис Бојан Јовановић пише: мотивисана не само тежњом за постизањем уметничког ефекта, стилске необичности, ексклузивности, иновације и побуне, уметничка и књижевна авангарда настоји да понуди решење и за многе друге културне, идеолошке и политичке проблеме, нарочито после искустава Првог сетског рата. Окупљајући припаднике различитих авангардних покрета и значајне ауторе који им нису припадали, Мицић је Зенитом исказивао најпре тражење и стварање свог уметничког и књижевног идентитета. Објављивањем овог часописа назначена је и тежња његовог оснивача да покрене већи број аутора заинтересованих за културне и друштвене промене. Претендујући да буде гласило новог авангардног покрета, Зенит то фактички и постаје објављивањем Манифеста зенитизма 1921. године, као посебне књиге у оквиру часописа, чији су аутори, поред Мицића, били Иван Гол и Бошко Токин. Управо у уводном тексту овог Манифеста, Мицић износи идеју „барбарогенија", која постаје основа његовог авангардног деловања. У том свом уводнику под називом „Голи човек – барбаро геније”, он устаје против неморалне и лицемерне Западне Европе, оличене у морално отупелим и удебљаним ратним лихварима који, плетући мреже око чистих душа, опсењују, заслепљују и заглупљују мајке и очеве спремне да продају своје невине кћери. Такву Европу може спасити варвар, односно барбар који доноси неокаљану душу и дух човека у којем постоји неугасла искра космичког јединства љубави, пише Бојан Јовановић.

Читла је Горгдана Гачић.
Емисију приредили Предраг Шарчевић и Тања Мијовић.