Дебора Кук: Отпор

Дебора Кук (1954–2020) започела је овај текст запажањем да је отпор код Теодора Адорна, упоште узев, усмерен против свођења свих ствари, активности и појединаца на дељиве и потрошне еквиваленте, док је отпор Мишела Фукоа усмерен на присилне технике којима се служи биополитичка држава и дисциплинске институције, као и на учинке које они имају на појединце. При томе, Фукоове преокупације се тичу и економских услова који перпетуирају сиромаштво на Западу. С друге стране, Адорно се боји да би пориви за моћи могли да истисну пориве за профитом, те подржава отпор према политичким тенденцијама које прете да кулминирају директном физичком или психолошком контролом коју држава спроводи над својим грађанима.

Поред излагања Адорнових и Фукоових идеја о отпору, ауторка испитује и њихове идеје о слободи, јер је неки вид слободе нужан како би се пружио отпор разменским односима и односима моћи. Иако су неки критичари наводили да су Адорнове и Фукоове дијагнозе наших тренутних недаћа толико мрачне да описују Западно душтво као Веберов гвоздени кавез из којег нема излаза, показаће се да обојица мислилаца одбијају детерминизам. Штавише, они повезују слободу са саморефлексијом, или способношћу критичког сагледавања друштвених, политичких и економских услова, који негативно утичу на мишљење и понашање чак и оних који истински пружају отпор, јер су сопства од којих се захтева да рефлектују већ постала то што јесу захваљујући деловању тих услова. 

Књигу Деборе Кук Адорно, Фуко и критика Запада, коју је с енглеског превела Ивана Максић, ускоро ће објавити издавачка кућа Карпос из Лознице. 

Читала је Душица Мијатовић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.